Naša književnost

Како је стваран „Горски вијенац“ 231

Мишљење да је „Горски вијенац“ могао бити посвећен Милошу нема никакве логике, кад се зна да Његош, не само да није Милоша воле него га је називао „отпадником Српства“ због убиства Карађорђевог; а сем тога он у своју збирку Огледало. српеко, где су песме о Карађорђевом устанку, није унео ниједну о Милошу... = |

Логичан у овом случају, био би само напад на Милоша. Али, ако је тај напад некако и био замишљен у Шосвети, чињеница је: да је песму кориговао сам песник, и, према томе, по моме мишљењу, нагађања су била сасвим беспредметна. _ Уосталом, један од савременика Његошевих, Вук Врчевић, прича о томе како му је сам Његош рекао да из Посвете ништа није изостављено. Научни људи понекад су склони да Врчевићу не верују. Но у овом случају ја сматрам да је њетово причање тачно, јер је логичније од осталих мишљења, јер је, као што рекох, дефинитивну редакцију дао сам песник. -

А како је постала ова Посветаг

. Тема о којој је овде реч — анализира стварање „Горског вијенца“. У вези с тим да видимо како је стварана и ова дивна уводна песма. То стварање ће нам можда објаснити и оно што разне претпоставке нису могле да објасне. а а

Карађорђева личност код Његоша је издитнута до највећег "култа. Тај култ он је наследио и од свога стрица, Петра 1, који је написао и једну песму Карађорђу; затим и од свог учитеља Симе Милутиновића, који је о Карађорђу дао епопеју СрбиЈанка и једну трагедију која је још увек необјављена. Но, он је ту љубав према Карађорђу и сам нарочито осећао. Још десет година пре „Горског вијенца“ Његош је — 1837 — нашао у Бечу Карађорђеву сабљу, купио је и испевао јој једну врло изразиту оду, која носи наслов „Сабљи 6 едмртног вожда. (књаза) Карађорђија“. Та сабља, која је... „у рукама вожда и витеза, кроз полкове густе тирана људскога сијеваџшта страшно и крвљу се мила“ — за Његоша је — светиња, „оружје свештено“, пред којом је „Стамбол, бич народах дрхта“. А Карађорђе је „рода избавник“, онај који је, сто година после значајног покрета опеванот у „Горском вијенцу“, подигао епохални устанак против Турака. Повезана идејно, ова два важна. датума у нашој историји чине уствари једну заветну линију == а то је освета Косова и коначно ослобођење. ђ Б

Џосвета Праху Оца Србије датирана је на Ново Љето 1847. Кад је пуштена у штампу да се стави на чело спева = „Горски вијенац“ је већ био сложен и патиниран. За Шосвету је требало дати нови табак, односно пола табака колико је и употребљено. Технички је, међутим, и пола табака било много за песму од 38 стихова. И кад узмете прво издање „Гајреског вијенца“, и видите ту песму развучену на четири странице, на= меће се питање: да ли није ово размицање стихова и прављење

РА