Naša književnost

Оригиналнест „Луче микрокозма“ - = о –. 249

својим путем ка сазнању. На нашем примерку „Луче“ стоји пре-_

писана једна туђа мисао: „Да је „Луча микрокозма“ написана подражавањем „Изгубљена раја“ то читалац не може сазнати ни

из дела Његошева, нити из упоређења. с Милтоном, но једино од.

познијих критичара, а ни од кога се опет у свету не може сазнали, "откуда су ови познији критичари Његошеви дошли на ту 'прет= поставку . Иако се не слажемо са тоном овога тврђења, оно нам се чини сасвим близу истини. –

= = - = У па

· Најзад, мислимо да се оригиналност „Луче“ јасно разазнаје и тиме што се кроз цео Његошев стваралачки развој осећа дуга и стална припрема за писање „Луче“. Сем тога, већ одавно, низ

критичара и биографа осетио је и везу између „Луче“, црно-

горске стварности и Његошева, живота у њој.

Његош је био у највећем замаху песничког стварања између четрдесет четврте и четрдесет седме године столећа, а тридесет прве и тридесет четврте свога живота. Тада је написао „Лучу микрокозма“ и „Горски вијенац“. Али припрема почиње раније.

Године 1843 или 1844 он је спевао песму „Мисао“ која већ има слика и мисли из „Луче“: и 5

Колико сам пута твојим огњем светим Опит тумарао по плавој пустињи Тражећ престол сјајни оца вјечности; _ У. томе пелету безбројна сам сунца, Њина созвјездија налазио свуда —

Сва пространа поља гђе су засејана Свјетлим шаровима..._

Ова: песма је као неки прелудијум, последње вежбање, з8вршни нацрт онога што“ће песник доцније продубити и ускладити у својој великој поеми. Не само слике и мисли, нето је и

_ речник исти. Поезија светлости и узлет у небеса дати су већу“

овој песми истим изразом као У „Лучи“, ако'не истим размером стиха: Луче сјајне, прелесна поља, бездне тартара, кипеће ријеке, царетво вјечне ноћи под сводом тартара, — сав речник је већ ту. 4

Песму „Миеао“ Њевош је довршио у Бечу почетком године

1844 када су га мучила многа питања, свемирска, црногорска и

лична. Г

_ Али-паша Ризванбеговић, господар херцеговачки, и Османпаша Скопљак, господар Скадра и северне Арбаније, сваки час потсећали су га да је изникао „пред вратима тартара“. Узаман је Његош желео е њима да заснује везе преко крви и језика: ова два турска великаша српске крви били су само феудалци који су у Црногорцима и њиховом владици видели непокорну рају. Нарочито Осман-пашта. У јесен год. 1843 он је у Скадарском Језеру заузео два црногорска острва, Лесендро и Врањину,