Naša književnost

Следећег часа 5 5 - “ – = 261.

"— Е, да смо знали, сачекали би их, вала, и овим пушчетинама бар петину смакли! — хвали се кнез и набраја шта је све догнао у оним врећама: белога брашна — сите, паште, фаџоле, "ориза и каве. - - ·

__Чекали су да наиђе комесар или командант. Ја сам имао то-

сла у штабу и ушао сам. Команданта није било; отишао је да обиђе вод у Шћепов Долу, а комесар, коме се није журило да“ излази, рекаб ми је „Знам, нека чекају!“ и испричао ми о њима подужу причу. - - Убаљски кнез је стара лопужа. После капитулације слизао се с Талијанима, састављао спискове талаца, водио карабињере по селима и показивао кога ће хапсити, а кад се ратна срећа окренула жестоко: се уплашио и, ево, сад му се учинило да је прилика да се опере, учини јунаком и додгори команди одреда. —- Зато онолико и виче! Мисли ваљда да ћемо га сад похвалити. и поставити за командира! — рекао је комесар. — А ни онај други није бољи. -

_ Свратио сам у магацин по муницију, задржао се, а кад сам изушшабо, никог више није било пред кућом. Митра су послали у колибу, а кнеза с мазгама у појату. После подне, кад сам опет прошао поред штаба, видео сам га где у самој кошуљи, сав ознојен и покуњен, цепа букове трупце за шттабеку кухињу. Митар Радов помагао је Марку „Мађару“, гулио кртолу и доносио воду. — Чекам да ме распореде! — рекао је и цео дан радио послуштно, лако и вешто. - - -

Поесматрао сам га док је причао — ослобађао се полако и кравио. Напунио је лулу и понудио кесу најближим до себе. Бокељи су прихватили и запалили, Кривошијани, с друге стране огња, нису се ни померили. Почео је да се шири танак дим пријатног мириса. Убљанин је причао како је Талијане у Боки ухва: тио страх па не смеју ноћу да излазезиз кућа и лагао нас да немају шта да једу, да се спремају да беже а бродови им већ уплеовили у Боку да их возе, Говорио је како ће брзо крај рату, да ћемо Талијане сатерати у море и све му је, као најжешћем и најманитијем међу нама, изгледало лако и могућно. Учинило му се да ми сувише ћутимо; почео је да запиткује и тражи потврде уоколо, Бокељи су одговарали; Кривошијани су одбијали димове и чаркали ватру. - -

Онда се опет нагнуо напред, машио задњег пепа и извукао отуда пиштољ, који је, како рече, дигао у официрској соби, док

"су Талијани спремали комору. Ставио је лулу на колено и обема рукама објашњавао нам механизам затварача. Пиштољ је био лепо парче какво ни ја дотле нисам видео, налик на талијанске, официрске, једва нешто мало већи, посребрен, са седефастом пршком и дванаест метака у шаржеру, двапут више него у обичвих пиштоља. Пружио га је најближем другу и пиштољ је почео да кружи око огњишта. Ни Кривошијани, који воле оружје сваке

4 Књижевност