Naša književnost

Човек је добар - = " = _--_ = __ 2

дошло и кад си због тога нестао, тек онда сам сазнала ~ да сам то дете увек хтела од тебе.

Марин (узнемирен): Кад бих могао да верујем да. Је то истина. 5

Слава (горко): Ти нећеш да верујеш да. је то истина.

Марин: Не могу Твоје речи и твоји о ИН = то су две истине. - - -

Слава: Не!

Марин (ес напором да каже нешто од пресудног значаја): Ти живишт са. Ивом! = У

Слава (ћути, бледа).

Марин (охрабрен): Живела си с њим и У исто. време кад. си мене „слободно“ волела.

Слава (ћути). =

Марин тријумфује): Признајеш Сада (се види шта је · истина: речи или поступци! Ето, због тога сам дошао: да ти то

"кажем. Да обрачунамо! | Мислим да ти је сад јасно да је Мару нама заувек све свршено!

Слава (бледо, пред себе): Марине... -

Марин (као провала облака): Како сам те. о Какав је занос, какву решеност створила твоја исповест, „истина твога живота. Веровао сам да те сви неправедно осуђују, да те безразложно каљају. Био сам спреман да се борим за твоју истину са нелим светом... Моја је мајка жена тврда, мрка и суха; никад је нисам видео да плаче; кад је мина распрекала очеву главу, стегла је вилице: само су јој мишићи поигравали на чељусти. Ја сам јој причао о твом животу. Тада сам први пут видео да су очи старице мутне од суза. Тај материн плач је обесвећен: лагала си ме од првог загрљаја. Требало би да те. убијем, да с тобом нестане са света бар један делић лажи. Да! Док си јадиковала у мом наручју, прљаве мисли вриле сутиу мозгу: сновала си друга миловања (без даха): Сазнао сам за твоју везу с режисером у тревутку када се због наше везе цео свет окомио на мене. Рођаци

су ме презрели и пријатељи прежалили, другови ме се одрекли...

Сви су ме осудили што сам напустио чедну вереницу и упустио се с блудницом. Али ја сам им се свима успротивио. У одбрану истине. А истина је била лаж; ти си дроља!... (саркастичним сме=хом): = Да. Побегао сам 'од тебе, чак у Индонезију. Годину дана требало ми је да расхладим крв. Вратио сам се: ниси завредила да се због тебе туђим од земље и од својих. Дошао сам да ти пљунем у лице (зпраби је за мишице и дуго гледа; с гнушањем

најзад): Ни то! (гурне је од“ себе и одлази нагло на стража

врата). (ауза) -

(Из фотеље скочи режисер Иво и оре собом Бро узнемирен.) ')