Naša književnost

282: — И "Књижевност

> у ___ Слава (се спусти у фотељу; она је престала да плаче; "глас јој је сув, хладан): Како сам могла бити тако сурова. И сад је то у мени, још увек. (скоро сурово): Мислим да бих могла убити кад побесним. | – -

И во: То је онај лудак учинио од тебе. — —

Слава (нежније): Не. Он је био добар. Био је дете. И увек "тако блажено сиромашан духом... —_ -

Иво (мирно): Био је велика хуља. || -

-- Слава: Не, Ниси га познавао. Био је увек исти... Нежан“ _и учтив; зачуђен и наиван. ______ | - Иво: Покварен превејанац! Слава: Не. __ _____ И во: Познајем ја њега:.. Расправили смо још онда, на мору, тај случај, исте ноћи кад те је напустио. Онда сам отишао к њему да се објасним. ИЕ | " Слава (врло изненађена): Ти: Зашто ми то никад ниси рекао: ; _ Иво: Проклето ћутање!.. Да. Оне исте вечери. Киша је падала. у = о · ____ ; 5 Слава: Да. Гром је био ударио у централу, и био је мрак у целом граду. ; - __ Иво: Разговарали смо у мраку о Саши. Некако баш кад се вратила светлост, твоја је прича била завршена. Ја сам пошао "кући, Успут сам размишљао о том човеку:,да ли је то истина што је он тамо 'теби напричао“... :

- (Деалека грмљавина и севање. Киша стварно почиње.)

И во: И одједном ми је пало на памет да одем његовој кући. Било је већ пред поноћ. Дошао сам пред њихову вилу. На првом спрату, кроз један отворен прозор продирала је светлост. Киша није престајала. Стигао сам до баштенских врата и зазвонио. Један пас почео је да завија. Онда је дошла једна крупна жена. Објаснио сам јој да ми је на пошти предата хитна телефонска. порука за старог Муртића. И тако сам доспео до Сашиног оца.

„ (Грмљавина. Слава се у замишљеном слушању повукла на просцениј и спустила у фотељу тако да је сад невидљива за публику.) а – о

Иво: Соба чији су зидови пуни књига. Ушао сам. (долази до врата и стоји тамо укочено): Стари је седео за писаћим сто-

лом, окренут мени леђима. У том тренутку силно затрми и светлост се поново угаси у целом граду... - (Снажна грмљавина. Мрак у целом граду и прекид струје.) (Мрак.) - | —_(У почетку потпуна тама. Чују се само гласови старог полиглогта Миленка Муртића и Иве Батинића. Муртић. није тип професора-научника; пре, би се рекло да је стари морнајо: опаљена лица, усправна држања, мрка израза и штуре говарљивости, он је увек нешто љут и мрзовољан као капетани на копну; ако једанпут у животу падне у сентименталност, то се у његовом тону не примећује, јер га то јотт више љути: осећање изражава више бесом него нежношћу. Соба у Којо ће се