Naša književnost

Човек је добар = 291

Слава (узнемирено): Цело времег

Владан: Да: Нажалост, _ сам чути вашту, како да се изразим, вашу причу...

Слава: Причуг -

Владан: Молим, ухратко: све сам чуо..

Слава (устаје нагло): То је заиста неучтиво. (живо, према. њему, скоро брутално): Како сте се усудили! (одједном се заустави, пажљиво та гледа; затим забринуто): Човече, ви дрхтите као прут... ви сте болесни.

Владан: Мислим да ми није добро.

Слава: Шта вам је:

Владан: Кад сам дошао, ништа. Чекао сам вас преко два. часа... Изгледа да је стара заборавила на мене... (узбуђено, али звучи као иронично): Па шта! Ноу ћу вам одмах све, ако дозво– лите..

Слава (седне): Да. (посматра га пажљиво): Седите.

Владан: Хвала. (стоји врло озбиљно): Знате шта сте ви за мене; Једну сам мајку имао. И једну девојку. Како сам њих две волео — то се не да речима изразити. Али — кад би се те две љубави ујединиле, не би настало осећање које сам имао према. вама — до вечерас. Мало би било. =

Слава (заинтересовано): До вечераст Зато што сте све ово чули (живо): Ви ме осуђујетег

Владан (укоченом углађеношћу): Шре тога... пре тога...

Слава: Шта пре пора (нагло устаје): Зашто ме тако гледате г

Владан (крије узбуђење иза учтивог тона): Пре него што: сте све ово сами себи слатали..

Слава (запањена): Латалај (узмиче од њега): Шта вам је“ Не гледајте ме тако... Викаћу у помоћ!..

Владан (врло озбиљно): Шрво ћете са мном да говорите. (дрхти спет у грозници): Грво ћете мени да положите рачуне.

Слава (не 1 може да дође к себи); Вама7 Какав рачун; Ко сте виг И с којим правом -

Владан (извуче опрезно из "џепа сног писама; про си– гурно иако му се чељуст тресе): Шта је овог

Слава (погледа, онда скоро врисне): Откуд. вам тог

РО Ту сам наштао. (15515 на фијоку ноћног ормарића). Слава: Претурали сте по фијокама7 Дајте ми писма!

Владан (повуче руку): Не! (врло озбиљно): Ви сте бедвица! -

Слава (га гледа позорно; наједном јој се све то учинило као театар: она се почне смејати; све гласније; у смеху седне; али кад је села, смех јој је све више то РО лиити на плач; онда "се нагло уозбили): Седите. =

Владан (на тренутак збуњен: њему се опет њен испад учинио да је театар; савлада се, учтиво): Шта све то значи;