Naša književnost
Download:
Enzeigen in BnLViewer
И ЉУДИ ПРОХОДЕ
Срећа и стакло, како се то лако ломи!
1
Срце камено, успламтит ли изненадним блијесковима 2
Силази лотосова кишта и постаје зеленом сивоћа јесени, ова тежина меса на своме увиру.
Х Џ А ти која си моје једро бијело чујеш ли ме садаг Остави сидро, и узнеси се летом галебова на пучину, -
Високо те држати као јарбол на себи прву звијезду. По
Свемир се огледа у твоме лицу а далека си ми, музико вода.
Бити ти, и бити твоја крв, твоја ватра, твоја патња и живот твој.
(Бијела хармонија још бјељега сна у рукама ми тече твоје тијело.)
Живјети у теби, као што свијетло живи.