Naša pošta

Број 8.

„НАША ПОШТА“

Страна 15.

ништа друго него да бризне у плач као што обично чине жене при оваквим сценама. То је управо био и први озбиљнији судар којим је напукнуо срећан живот у брачном гнездашцу г. Марковића и његове лепше половине.

Други се судар имао очекивати у још краћем времену, јер су обе стране грозничаво радиле да свако од њих дође што пре до сатисфакције.

И док је гђа Марковићка употребила све могуће силе да пошто — пото спречи напуштање телефона, јер је увртела у својој главици да се главна борба води око тога; дотле је г. Марковић, убеђен

у у каприциозност своје жене, да га-

навикне на покорност, која јој је, свакако потребна за извођење других циљева у којима би он изигравао мужу са набијеним роговима — решио се

"на одсудни корак,

Борба је била толико заоштрена да је и ташта морала да суделује, па се онда отишло даље. Дошло је до окружног

· протојереја.

— Ах тај телефон! јаукала је сирота ташта. Док њега нису увели у кућу, све је било у реду.

— Није истина, бранио се г. Марковић.

"И онда сам био кљукам којекаким па-

пазјанијама да ми, чини ми се, отпочео да расте сами лукац по трбуху... Телефон је требао да то поправи...

__ — Не верујте му, упадала је гђа Марковић. Телефон сам ја захтевала да би могла кувати по његовој жељи. Па и поред свега тога он је измишљавао сто начина да ме душмански мучи. То је

_ прави звер од човека!

— Хијено! добаци г. Марковић.

Смирени божи слуга не могаше да се снађе у овој прилици. Њему никако није било јасно у чему је уопште њихов неспоразум! Он покуша да их мири али је то само више распаљивао парничаре да је фалило да се пред њиме

"почупају.

_— Џаба вам и тај телефон кад може толико да замрси ствари да их и ми неможемо да расправимо! рече смирено прота. Нека вам сам Бог буде у помоћи, и отпусти их. |

Дуел је настављен на улици и то таквом жестином да је гђа Марковић и без фризерских маказа о час дошла

;

до „бубинкопфа“, а г. Марковић са једним прилично проређеним брком још истога дана преселио сеу Јатаган-малу код неке телефонискиње која је и удесила целу ову комедију.

Ах, тај телефон!

Ч. М.

Реферати без парафа._ 0 ндеалној попртнини,

Господину Начелнику итд.

Познато је да чиновници Министарства и Дирекција, кад службено путују ради контроле рада у поштама, на амбуланцијама, ради извићања разних кривица и других послова — слаба имају користи од попутнине која им се по правилу даје за време док се налазе ван места свога сталног службовања. Скупоћа је по хотелима и свуда велика, па такав чиновиик потроши, кажу, и последњу пару своје попутнине. А некима се догађа да потроше и више но што им износи попутнина, и онда морају тај вишак да намире од својих редов= них месечних прихода. На овај начин држава, просто, пљачка — ако је допуштено рећи — те своје чиновнике. Чак и онда кад би успели да се објавом возе бесплатно у поштанском вагону, а да потом у рачуну о попутнини од државе наплате одговарајућу цену подвозне карте — ни онда попутнином не би могли покрити све издатке које би учинили на путу.

Из ових разлога потписаноме је част предложити, да се чиновницима Министарства и Дирекција одобри да за слободне празничне дане, кад »комотно« проводе код своје куће — могу написати по један рачун о попутнини до ког удаљенијег места у нашој држави. Тако би тим рачуном о попутнини, са ценом подвозне карте на железници, износом издатака за фијакер итд. покривали вишак оних издатака на редовним путовањима.

То би било идеално попутнина — за разлику од оне стварне. Идеална попутнина — идеал сваког исправног чиновника. ;

Ако се г. начелник буде сложио са овим мишљењем, потписани моли за