Naša pošta

НАША ПОШТА“

Број 11.

_ Стрди 12.

поделити једном усправнои цртом на два једнака дела.

У првом делу уписује се за сваку упутницу наплаћена упутничка такса а у другом делу концем дана збир такса наплаћених тога датума.

Сумирање упутничких такса по странама врши се на исти начин као и сумирање уплаћених свота по упутницама. Рубрика «Примедба контролног одслења» служи пошти за ознаке какве врсте била уплаћена упутница: телеграфска, доплатна или службена.

Све је што је горе речено за дневник уплаћених упутница важи и за дневник исплаћених упутница сем што се у рубрици „примедба поште“ неуписују никакве упутничке таксе него само ознаке какве је врсте била исплаћена упутница.

На крају дана, потребно је сравнити све уплаћене упутнице са дневником уплате, а тако исто и исплаћене

Вођење дновннна ченовних уплата и неплата.

Вођење дневника уплате и исплате чека објашнено је чланом 63 књиге „Ноштан.-штедна и чековна служба“.

Ма да рубрике дневника уплате чека јасно показују, на који начин се имају попуњавати, многе поште и длн-дањи овај дневник воде неправилно:

Износ сваке уплате чека ваља уписати у рубрику 5, -а сем тога јоши у рубрику оног завода, за чији се рачун врши уплата (рубр. 7—10). -

Овде треба учинити још и ово: џоследња уплаћена сума, која се показује у рубрикама односећих завода, треба да се и подвуче.

Датум .у другу рубрику уписати. |

Дневна свота заводи се у рубрици 6 и то само цифрама.

У рубрици 11 штедни улози.

"У рубрику 12 уписују се збирови упла ћених чекова за поједине заводе И то тако да овај збир дође у водоравној линији са уплаћеним чеком, чија је бума како смо. напред рекли — подвучена,

На тај начин добија се особено за сваки завод колико је уплаћено по чековима: „износ дневних пријава“

Кад се сада сабирањем утврди „дневна свота“ уплате, мора се она. слагати са збиром износа „дневних пријава“.

Ако се то не слаже, ваља одмах тражити грешку и извршити исправку.

Ко овако буде радио неће никад учинити погрешну пријаву, што се, на жалост, често дешава.

МОЗАИК.

Први филателиста. У Француској је дошао на идеју скупљања марака пре много година један апотекар. Послови су му ишли врло рђаво и претила му је опасност да једног дана затвори апотеку. Једног дана дођоше к њему два морнара. Носили су на леђима један џак пун поништених марака. Како нису имали новаца, питали су га хоће ли да купи те марке за 5 франака. Апотекар је пристао, и кад је отворио згрануо се од чуда кад је угледао скупоцене старе марке. Однеоје и понудио једном колекционару а он му је за сваку марку платио по 40 франака. Апотекар је

сад имао читаву ренту од продатих марака. У Паризу се ових дана објављује да Ће се приредити продаја скупоцених марака.

Куриозитет совјетске поште. Тужбе и жалбе на нетачно испоручивање писама и на често губљења поштанских пошиљака и у Совјетској Русији су на дневном реду. Али, изгледа, нису увек крива поштанска надлештва. Често се.дешава да пошиљалац напише на коверту веома читко име адресатово, · али при том заборави да допише име места, куда шаље писмо. У Русији се често налазе адресе, које на први поглед изгледају мало чудновате. На пр: „Ивану Петровичу, чији син служи код улана“. „Глигорију Пономарину, који је прошле годоне фарбао кућу,“ „Терапонтовом, чије Ћерке су остале старе фрајле“. Али ове адресе су добар путокав листоноша на селу, где куће немају бројева, као што то обично на селу бива и где неколико породица Е једнака имена.

+ се више пута да поштански иновник, када су му дозлогрдиле које адресе, написао на другој страни коверте оваку адресу: Берберину Петрову у селу Пниловцима, ујезд Остовски», а