Naša pošta

|

36 НАША ПОШТА

и најбољи привредник, чувар својих установа, и животних интереса. У томе је не би могли заменити никакви закупници овога света. (Слободна мисао, 25 маја 1930)

Г. Милић је потом написао чланак «Питање вскупа телефона» (Хебегпја роба, 12 јуна) који, поред необоривих оргумената у корист неше свагдешње државне — опште народне п. т. т. институције, наводи пример Шведске, од год. 1886, кода је телефонска установа била тек у првом развитку. Лист Чогка те рож» дао је својој држави о телефону предлог: «Држимо, да нам остаје једна једина нада, а та је, дадржава, као п у Немачкој, поново заузме телефоне и да их почне екснлоатисати по истим либералним принципима, по којима је уређен и телеграф». Напомиње, да је од новооснованих држава Чехословачка —- међу првима, по својој стручној и савременој п. т. т. организацији — већ у почетку своје самосталности, установила Министарство псшта и телеграфа, када и неша земља, као и да је у њој ова важна установа у државним рукама. Министарство пошта и телеграфа Француске ту скоро је израдило пројекат да на модерно уређење ове државне институције утрсши три милиарде франака. У Југославији, дакле, п. т. т. установа је државно и народно, вгједничко добро, и имање свију држављана, којим се, на најлибералнији начин, служи сваки члан наше државне заједнице: једнако и равноправно, и од ње добива све могуће користи и благодети, бев ограничења. Сваки други систем био би шпекулативне природе.

И са правне те законске стране, гржава не може да уступа приватним своје јавне службе. Г. Живојин Пегуновић, онда начелник Отштег одељења министарства пошта, закључује своју студију о П.т. регалу, де заиста пошта и телеграф не би никад доспели на степен свог седалињег развића да су се налазили у рукама приватних. Па и сигурност државе захтева да управа тако вежним институтом као што је п. т. установа, буде у њезиним рукема и тако не буде у опасности од злоупотребе. Историско развиће поште, дакле, донело је собом потребу да њом управља свуда држава. Како с обзиром на државну и приватну кореспонденцију, тако и у односу на политичке ствари, постоје зато поред општих још претежно политички равлови, који стављају у дужност држави да ову грану државне службе задржи под сопственом непосредном влашћу. Модерна наука о држави је задржала назив «регал» само још за таква предузећа, која с обвиром на опште интересе најбоље експлоатише, а ту спадају пошта, телеграф (телефон), ковање новца. (Архив за правне и друштвене науке, год. 1928, стр. 385—7)

— Наша гржава није у таквом положају да мора прибећи експедиентима — давању телефонске службе приватној режији. То би била предаја тврђаве, која се може бранити и одбранити. 6 јануар тврди тврђаве. Треба дати, дакле, стручном