Naša pošta

209

цуску Ј. од Булиниер, изванредни посланик и опономоћени министар Француске у Црној Гори, на Цетињу 7-19 априла 1899.

10) ЛПрошокољл закључен између Црне Горе и Аустрије од 22 децембра 1902. Садржи 9 чланова, а односи се на регулисање питања и обавезне исплате (аконтације) упутничких дугова од стране Црне Горе Аустрији. Овакав протокол закључен је био и са Угарском. Потписали:ва Црну Гору ово Побовић, главни управитељ п. т., а за Аустрију Стибрал.

41) Поред предњих уговора, Црна Гора је имала специјалне споразуме и вршила размјену пошт. упутница, почињући од 1895, са овим вемљама: Србијом, Бугарском, Грчком, Белгијом, Луксембургом, Египтом и Румунијом — на темељу Опште конвенције. Такође је имала споразум с Италијом о преносу поште паробродима на мору и Скадарском језеру.

12) Специјална угодба између Црне Горе и Румуније о регулисању међусобних п. т. одношаја. Садржи 13 чланова. По нарочитом пуномоћију, овај је уговор потписао за Црну Гору Сага Мијалковић, начелник пошта Србије, а за Румунију Н. Козаџеску, у Букурешту 18 децембра 1913. Ово је први пут да делегат Србије потписује неки међународни пошт. уговор ва Црну Гору. Пуномоћије сам му ја упутио у Букурешт телегр. путем, по одобрењу Министарског савјета.

- 13) Специјални уговор између Србије и Црне Горе, који прса пуш регулише свестрано п. т. одношаје међу њима. Садржи 15 чланова, а одредбе су му такве, да обадвије државе

_ сачињавају једну п. т. територију. Потписали: за Србију Сава Мпјалковић, начелник пошта, а за Црну Гору Пешар Милић, заступник начелника пошта, у Београду 5 јуна а на Цетињу 17 јуна 1914.

14) Специјални уговор између Црне Горе и Грчке. Садржи 13 чланова, а регулише п. т. одношаје међу њима. Потписали: ва Црну Гору Пешар Милић, а ва Грчку Кусидис, на Цетињу 10:а у Атини 16 јула по ст. кал. 1915. Ово је посљедњи поштански уговор, који је Црна Гора као засебна држава потписала.

15) Закључен је био уговор између Црне Горе и Марко нија, којим се овоме дозвољава успостава и експлоатација једне радиотелеграфске станице у Бару, за време од десет година. Уговор је закључен у Лондону 5 маја 1904. Потписали су га: ва Црну Гору Јово Џопосић, главни управитељ пошта и телеграфа, за Италију Скала, министар пошта, и Маркони. То је био први телеграф бев жица на објема. обалама

Јадранског мора. ПЕТАР М. МИЛИЋ,

директор пошта и телеграфа у пензији“