Naša pošta

262

чину електромагнетске енергије са јаком јонизацијом атома у атмосфери, на јелној путањи дугој можда до 50 миља!

'Ови јони или слободни електрони изгледа да су најчешће извор сметњама у радиу. У великом броју случајева које сам ја сам запазио, њихово поступно али брво рашћење светлости и грмљавине изражава великом тачношћу прогрес распадања метеора или његово гашење у извесном времену падања. Шта више, случајни преостаци који стигну на земљу, испитани од стране научника, показали су да су у највећој мери магнетични. Врло је мало, изгледа, непосредњих посматрања метеора удружених са појавама атмосферика да би могли донети сигуран закључак: да они баш проуврокују сметње у трансмисијама радиа, али је факт, да је један становник Бирмингема, слушајући на телефону једном јако кркљање (гоаппр позе), покушао да ватвори прозоре, и том приликом спазио један сјајни метеор како пролази ваздушним простором. И све док је расла његова сјајност т.ј. брже сагоревање, у телефону се чуло све јаче кркљање, а чим је ишчезла сјајност и кркљање је престало одмах.

То је био један упадљиво видни и изванредно велики метеор па због тога и ефекат у телефону био је сразмерно врло велики. Али пошто највећа множина метеора је оних малих и слабих и пошто се они посматрају обично са даљине од 40—650 миља најмање, то и резултати атмосферика. су сразмерно мали, а што се тиче радиодифузије на великом отстојању бгоадсав пе-а, ове чињенице долазе највише у обзир. Врло би било занимљиво знати, да ли су још неки од оних многих слушалаца на ралиу били тако срећни «ла ухвате метеор на делу“ 7 («Сајсћ а тефеог 1п «Пе ас! 7) Овде лежи занимљиво и драгоцено поље -рада за истраживаче, нарочито за време летњих вечери, понекад, кад «пљусак метеора» (тејфеог зћоуег5) даје обилан материјал стрпљивом посматрачу. Они који слушају на радиу могли би пазити на небо, на оне светле бразде «палајуће звезде» и једновремено бележити: да ли се програм добро прима или не. Кристални детектори постављени за хватање радиоталаса на кратким даљинама нису у стању откривати ништа, ако у близини на неколико миља од посматрача долазе метеори. Средње остојање између метеора рачуна се око 250 миља, то је нормално и за свако вече, али у приликама које су астрономима добро познате, догађају се читави пљускови метеора и тада ови небесни посетиоци могу се видети често на сваки један или два минута размака времена.

Такав један пљусак метеора очекиван је 1926 г. између 20 и 22 априла кад су метеори Лириди, (који долазе из сазвежђа Лире), виђени ниско, на североисточном небу. Око три сата изјутра виђени су на високом жебу. Бродкастинг у Европи због уплива њихове радијације био је слаб, а напротив у Америци побољшан!

Исто тако очекивани су и посматрани метеорски пљускови из сазвежђа Змаја, 30 априла исте године, а из сазвежђа Херкула од 18—26 маја, и у првој половини августа са Персеја.

За време падања метеора утицаји су све већи, чак и онда кад их не можемо приметити, било због дневне, било због месечеве светлости или облака. Па ипак, они доказују како је велики утицај њихов на радиодифузије. Али постоји још један бољи метод, који бих желео да сугерирам радио експертима, но он захтева експериментисање рано изјутра. Он се састоји из бележења простора на коме се врше вечеврњи огледи атмосферика, око 6 часова после подне, а затим се бележи њихова односна учестаност и утицаји у рансм јутру, око 6 часова. То треба предузимати у време кад се очекује падање метеора, например овако: уторником, средом и четвртком. Ако су атмосферици последица већега броја метеора, њихов ће прираст бити већи у јутарњим часовима . (Узима се у обвир В. Британија.) То је зато, што смо ми у В. Британији тада на предњој страни Земље, а метеори падају дужином њезине орбите, па зато ми сретамо ме-

· теоре изнад нас и пошто је то тако један много већи број њихов доспева тада. у нашу атмосферу, него ли увече, кад се Британија налази на задњој страни клоба, кад је у извесној мери, тако рећи, заштићена од овог небеског