Naša pošta

182

смрти неустрашивог и из оног бурног доба првог, познатог писмоносца, Ђура Милутиновића— Црногорца, који је штампан у Новинама Српским, бр. 75 од 16 септем. 1844 г.„одакле га прештампавамо, у жељи, да отргнемо из забоБи сећање на једнога заслужног трудбеника из наших редова:

т Ђуро Милутиновић— Црногорац, рођ. 1700 Па умро 9 септембра 1844 у Београду. Ђуро МилутиновићЦрногорац родио се у Грахову, у Црној Гори, где му родбина и данас још живи, одприлике око 1700 год. У својој 16 или 17 години вид је од оспица изгубио; но и као безвидан, тако се је својствима својима душевнима већ у младости одликовао, да га је блажене памети покојни Владика. и Господар Црне Горе, Петар Свети Петровић — Његош као писмоносца употребио, да писма његова из Црне Горе у Тополу, у Србију, славном тадањем начелнику и вожду за слободу своју војујућег народа Србског Карађорђу однесе. За време војевања овога око 1805 год., више пута је он дописе ови славни Срба, Карађорђа и Владике Петра, из Србије у Црну Гору и натраг, овамо и онамо, кроз средину турске војске, са највећом опасношћу живота свога преносио; при чему је често и хватан и под строге испите стављан бивао, но свагда је срећно њему поверену тајну сачувао и верно споразумљење међу две Србске поглавице од душмана њихови сакрио. Напослетку је остао сасвим у Србији и живео је код Господара Карађорђа, који је њега, познавши његово жарко Раде је и верност, штедро и радо издржавао“.

У некрологу који је у оно доба о њему написао Д-р Ј. Шафарик, помиње се његова жеђ за науком. У школи је слушајући само све предмете одлично полагао. Године 1813 прешао је и он са осталима у Аустрију а потом у Русију, одакле се вратио 1817 и до смрти своје као врли родољубап, строго поштен и врло учтив, уредан, миран и трезвен. Дај Боже, вели Шафарик, завршујући свој некролог, да после њега многи тако мисле као што је он о роду и оте честву мислио.

Сетимо се и ми, на овом месту, честитог старине Ђура Милутиновића — Црногорца и ово неколико редака нека буде жртва паљеница у славу његову и честити помен.

Приопћио М. ВУЈАДИНОВИЋ.

#) Под овим насловом „Наша пошта“ доносиће редовно историске податке, који објављивачу служе као грађа за књигу „Историја пошта“, која ће изаћи у издању Милосављевићеве „П. т. библиотеке“.