Naša pošta
373
пјесомос ргедихеса, Као 1 магдићороупи фФтексјји. О“е ујазви 4 зјашсе диХпе зи зуе род ке иргамјепе па динка, 12дауац пргауне ји зјесајпе таве зуе доЏе, док зид ргонупо пе паге- | «ва. Оргаунеђ зтесајпе тазе дФоризин се зјесајпот. дижики да ргереда ротепшје розијке 1! ртеда! се ти опе, Које зе пе Нси зјесајпе таве.“ А По ен “3 У АЕК пе лемавјами се зе == 6 55 78 Пе Бе аи пи а а Ва ЕЏВЕМ 5ЕАВОМС“
"САОБРАЋАЈ У ЗЕТСКОЈ БАНОВИНИ.
Место да напредује, стално назадује. Место да се гради железница, остаде се и без ваљаног аутомобилског саобраћаја.! А то је главни узрок беде и невоље у оном крају пређашње краљевине Црне Горе. Са похвалом морамо истаћи, да јавва гласила у Бановини трезвено гледају на. тај проблем. Зато и иступају сваком приликом да невољи одоле. Угледни лист „Слободна Мисао“, који излази у Ник: шићу, и у свом божићном броју сетио се те немани · која смета напредак Зетске бановине. У уводном чланку, г. др Н. Шкеровић, директор подгоричке. гимназије, цифрама доказује: колико беспуће — недостатак саобраћаја — утиче на то, да је Ц. Гора међу најзаосталијим крајевима "Југославије и да у материалном погледу најгоре стоји. Живот је вели управо замро. Као главни узрок томе наводи „беспуће, т. ј. потпуно одсуство модерних саобраћајних веза“. Г, д-р Шоћ је ту тему обрадио и дао образложење у „Животу и раду“ (јануар 1928) као и у својој студији „Црна Гора — политичко економска, биљешка“,. Баоград 1928. тј
У Београду су држани зборови у корист грађења Јадранске железнице. На.њима је био изабран и Одбор који је о томе поднео Влади и Народном претставништву значајни меморандум од 1 септембра 1926. |
_ Шеф отсека за грађење железница у Мин. саобраћаја, г, инж. Н. Мартиновић је одржао („Правда“ 11'1:1985) своје предавање о истом проблему. “Он је и још једном показао, колико држава губи због тога што се питање не решава, као и то, колико би у сваком погледу добила кад би се нашао државник или режим који би прекинуо тај Гордијев чвор, као што нација чека.
Божићни број „Зете“ саопштава извештај Трговинскоиндустриске и занатске коморе у Подгорици у којему су и ови ретци: „Саобраћајне прилике су без мало очајне. Аутомобилски' возни парк, као једино превозно средство кроз највећи део Зетске бановине, претставља мање више праве олупине, Фаобраћајне прилике веома рђаве. ·Биједа и немаштина, захватају — отуда = све шири обим.“ | 2