Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

пе ЕЕЕ

Странци занатлије. Још је Пирх забележио: „Занатлијама свију врста, који би се хтели наста нити на дуже или краће време, чиниће се све могуће олакшице.“ Ту је политику повео још кнез Милош, па је она настављена и доцније. Зато ми имамо Вајферта, Бајлоне и још неке странце, који су се доселили као занатлије, па постали индустријалци, Такав је случај и с Креном у Чачку, и многим другим у унутрашњости земље, У Шапцу је био Ко: пецки, који се као клонфер налази међу пренуме-

___рантима на књизи Баштован џ воћарство од Павла

Бибића, Чак у малој Пожези је шесетих година био столгр Јаков Салбехорн. |

Многи странци занатлије су изумрли, неки су се одселили чим су Срби занатлије пристигли, али. су многи и остали упражњавајући занат, па га и синовима својим предавали.

Аустријавци у Београду. Интересно је забележити да је аустриских поданика било у Београду с овим занимањима:

1832 1838 1837 болтаџија 12 лончара магазаџија бакала сајџија шнајдера фурунџија тишлера књиговезаца лецедера — 1 трговаца — 12

|

~

мо МО Мо | – = |

| о – – с |