Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

КАКО ДУГО ТРАЈУ ТРАДИЦИЈЕ

Извесни прописи Душанова Законика су до„скора трајали у народним правним обичајима.

Тако, 8. пр., наредба Законикова да се сиромаси _ хране по црквама, врло дуго је трајала, чак и по ослобођењу нашему: цркве су имале тас за сиротињу, па су, у почетку, саме сиротињи раздељивале добивени новац, после су предавале општинама, док, напослетку, није сасвим престало скупљање прилога за сиротињу.

Пропис да се осуђеник сте штаповима, трајао је чак и у новом законодавству нашем до 1879. г.

и то баш под тим изразом.

По Душавову Законику само је велики властелин позиван на суд писмом, сви други печатом. То је правило трајало и после нашега ослобођења, па је и у законодавство ушло.

За штету коју је учинио ма који укућанин, одговоран је био и имао платити кућни, старешина. Тако је било по Душанову Законику; али тако је исто било и по правним обичајима народним и после ослобођења.

По Душанову Законику је гостионичар имао „платити госту за све што му нестане; тако је исто настало и после ослобођења по правним обичајима народним, па је тај пропис и у Грађански Законик ушао.