Naša stvarnost

84 NAŠA STVARNOST

sad postade svesna svečane tišine koja je vladala u celom razredu dok je ona odgovarala. Vrpoljila se na mestu — jedva je čekala da se završi i idući čas, pa da nastane odmor, kada će moći da preskače konopac.

To ie bio čas zemliopisa. Za katedrom sedi „klasna”,. gospodjica Jović. Razbarušena i alikava, sa kosom koja ie dopirala skoro do obrva i sa bluzom čiji se jedan krai izvukao iz suknie, govori ona nemarno i jednoliko bez obzira na to da li učenice obraćaju pažnju ili ne:

— Jlićeva, opet imaš vitice namaknute na čelo. To nije Irizura za učenicu. Čelo treba da vam je slobodno. Kosa glatko začešljana sa pletenicama oko glave. Hoću da moi razred bude za primer. Božana Pavlović!

Jedna bleda i mršava učenica diže se:

— Molim, gospodjice, nisam još stigla.

Nastavnica izdiže obrve, koje sasvim nestadoše ispod kose.

— Šta, još uvek niste stigli. Ovo je poslednji put što primam taj izgovor. Čudna mi čuda: mesec dana bolesti! Za idući put da naučite: lekciju, inače beležim jedinicu. Kad se hoće, sve se može. Sedite.

Zagi bi žao Božane. Kad prozove onu naduvenu Milicu, generalovt ćerku što je nedavno došla iz Beča, ova ista „klasna” gotovo cvrkuće: „Kako je Milice, možete li da stignete? Polako, samo polako, ima vremena. Javite se sami kad budete spremni.” A Božaninog tatu, kočničara tramvaja, tešila za vreme Božanine bolesti: „E, pa ako ne bude mogla sve da nadoknađi, daćete ie na zanat. U šnajderke. Vi stei siromah, deca treba da vam što pre počnu da zaradiuju, a školovanih ie i onako previše.” Zaga je jednom bila kod Božane da ioi kaže dokle su došli s lekci|ama. Ona stanuje na kraju ulice u kojoj i Zaga. Dugačko i uzano dvorište, s jedne strane, stanovi: soba i kujna, a preko puta šupe i klozeti.

Pred krai časa diže se Branka, neraspoložena:

— Molim, gospodiice, kakvu sam ocenu dobila iz srpskog?

Na traženje učenica „klasna” je saopštavala ocene. Prevlačila je držaljom po katalogu.

— Petrovićeva... da vidimo... Petrović Branka... srpski: četvorka. | — Au... — razleže se učionicom. Branka sede, sva zbu-

njena.

Klarisa munu Zagu laktom:

— Pitaj i ti, budalo. | ___Šta imam da pitam kad znam, pomisli Zaga. Ali ipak ustade, želina da čuje od „klasne” potvrdu svog uspeha pred celim razredđom. - |

_— Ti se zoveš? Danićeva ... Danićeva... iz srpskog: če-

tvorka. )