Naša stvarnost

90 NAŠA STVARNOST

živog sveta na ostalu prirodu, za koju je živi svet nerazdvojno vezan. Postoji dakle i jedinstvo celokupne žive i nežive prirode, i to je jedinstvo upravo naipotpunija biološka stvarnost.

Sa ovog gledišta, pojam životne zajednice postaje sasvim relativan. Jer se on utapa u pojam jedinstva celokupne prirode, čiju sliku mi možemo samo dinamički izraziti. U prirodi, sve ie uzajamno povezano, sve uzajamno deluje jedno na drugo, posredno ili neposredno, i sve je istovremeno u promeni i pOkretu. Ovako shvaćena slika prirode naibliža je objektivnoj realnosti.

=

Kakav je odnos čoveka prema životnim zajednicama? Nije potrebno naročito naglašavali da je čovek, kao i sva ostala živa bića, u punoj zavisnosti od ostale žive prirode, samo njen jedan deo mnogostruko vezan sa ostalim delovima. I život čOveka, bez obzira na stupanj njegove kulture, odigrava se u okviru životnih zajednica iz kojih nikada nije ni izlazio. To je osnovna misao koju uvek treba imati na umu kad se ispituje čovekov odnos prema ostaloi živoj prirodi.

Taj odnos čovekov se pre svega ispoljava u menjaniu životnih zajednica. Kroz duge vekove svoje istorije, čovek je uspeo da velikim delom izmeni lice sveta. Svoi životni prosto, svoj prirodni okvir života čovek je znatno izmenio stvorivVši osoben kulturni okvir. Na tai je način čovek postao manje 2Z3visan od neposrednih uticaja sredine. Uz to ioš čovek je promene u prirodi vršio kroz svoju užu društvenu zajednicu, orZanizovanu celinu sa izuzetno velikim moćima.

Od osnovnop je značaja činienica da se uticaj čovekov na ostalu prirodu, na životne zajednice kojima pripada, ispoljava u dalekosežnim promenama koje se ponajčešće prethodno ne mogu predvideti. Ali se te promene, sa svoje strane, odazivaju i na samog njega, i one možda naibolje ilustruju zavisnost njegovu od ostale žive prirode.

Nije moguće čak ni izdaleka nabrojati sve glavne promene koje ie čovek u toku svoje istorije izvršio i koje i danas vrši u živoj prirodi. Čovek ubrzava i menja proces kruženja materije u životnim zajednicama, obradom tla; stavlia u promet materije inače otstranjene iz kruženja; menia tok kruženja materije, odnoseći produkciju jedne zajednice (u obliku žetve na pr.) na drugu stranu; pojačava jedinstvo prirode time što OmoZgućuje da polioprivredni proizvodi iednog mesta kruže celim svetom; pojačava potrošnju organske materije preradjujući je industriski; troši rezerve uglja, nafte i drugih prirodnih rezervi i stavlia ih u materijalan promet, — i niz drugih, dubokih promena. Ovome treba dodati i promene u sastavu živog: sveta, kao posledice posrednog ili neposrednog: uništavanja mnogih organskih vrsta, ili prenašania odredjenih vrsta iz lednih krajeva u druge.