Naša stvarnost

OMLADINSKI POKRET 91

(organ Miletićev) ie pisala: Nije dosta republika reda nego i republika rada, nije dosta republika prava nego i republika. pravde; nije dosta republika slobode nego i republika opšteg blagostanja, republika života”. (J. Skerlić). _

Sasvim u skladu sa Miletićevom politikom prema jerarhiji bio je i slav omladine prema klerikalizmu, samo što je Omladina bila valida još borbenija i radikalnija i u tom pogledu. Imala je zato i puno razloga. „1762 god. na 2040 Srba u Novom Sadu bio je 21 pop (na 95 stanovnika jedan) od kojih 16 paro-. hijskih”. Tako mnogobrojan i neproduktivan stalež koji je ekonomski iscrpliivao Vojvodinu, bio je, sasvim prirodno, smetnja i kočnica privrednog a time i opšteg napretka vojv. Srba.

Slobodouman i napredan bio je stav omladine i prema ženama. Na drugoj omladinskoj skupštini u Beogradu 1967, donosi se odluka da i „ženskinje po mogućnosti i pripadnom položaju svome treba da pomažu postizanju zadatka Omladine Srpske”. Aktivna omladinka Draga Dejanović, u svom predavanju srpskim majkama dolazi do zaključka da je „oslobodjenje ženskih može se uzeti, oslobodienje našeg naroda od nazadnjačkih mana koje ga još i danas u okovima drže”, a Ilija Vučetić u svom predavanju koje je održao u Preodnici 19368 traži da se ženama pruže „,sve više prilika, da mogu sebi pribaviti samostalan i slovesan način života, pa će se onda moći podići iz svog uniženog stanja do slobodnog, samostalnog i nezavisnog položaja u društvu čovečanskom”. -

Jednu od najznačajnijih strana omladinskog: pokreta vidimo u okolnosti da |e on, ktajem šezdesetih godina, postao poprište dvaju pravaca, prekretnica izmedju romantičnog perioda i novog pozitivističkog socijalističkog pravca u političkom životu Vojvodine i Srbije. Svetozar Marković, koji je stajao pod uplivom ideje prvih vesnika radničkog pokreta u Rusiji, malogradjanskih socialista Černiševskog, Dobroljubova i Pisareva unosi svoja shvatanja 1868 prvo u književnost, svojim polemičkim člankom protiv književnog romantizma, Pevanie ı mišljenje. Na omladinskoj skupštini u Novom Sadu 1970 on istupa prvi put pred omladinom kao brani!ac i propovednik svojih sG·cijalističkih i nacionalno-oslobodilačkih načela.

Jedna od glavnih crta romantizma kod Srba sastojala se u njihovom odnosu prema prošlosti. Istorija, a naročito srednii vek, prikazuju se idealizirano i suprotstavljaju se bednoj sađašnjosti. Takvo shvatanje istorije vladalo je naročito do prve polovine XIX veka. Ali le i generacija šezdesetih godina, koja )e osnovala Ujedinjenu Omladinu, opterećena ioš ovakvim nazorima. U idealiziranoi i deformisanoi prošlosti ona traži inspiracije i snage za izlazak iz mizerne, nazadnajštvom opterećene stvarnosti. Izgleda apsurdno da je omladina, ukazujući na ,,SVetlu prošlost” srednieg veka, htela da u sadašnjosti iskoreni ostatke tog istog srednjeg veka. Kao i panslavizam bio je i