Naša stvarnost

94 NAŠA STVARNOST

menu dobiti njegova plastika, ti. hoće li Tomić poći utrvenim stazama artizma ili će i sam učestvovati u krčenju novih puteva umetničkog oblikovanja, na to će nam bliska budućnost najbo- · lje odgovoriti. ı

Smatramo da smo ovim, kao i prethodnim napisom*, iscrpli sve što je I izložba nezavisnih umetnika stavila pred nas kao probleme i pojave o kojima se mora voditi računa u ovom momentu. Ž. N.

»LEDA« OD MIROSLAVA KRLEŽE

Oglasi koji iz beogradskog Narodnog pozorišta prethode prikazivanju dramskih dela Miroslava Krleže puni su superlativa o njezžovoj vrednosti kao dramskog pisca i o interesu publike prema njegovom dramskom stvaranju, ali ipak zato njegovi komadi dospevaju na beogradski pozorišni repertoar tek posle dužeg oklevanja i predomišljanja. Još stojimo pred neispunjenim obećanjem koje je pozorišna uprava dala u početku prošle sezone, odnosno prikazivania drame „U logoru”. Umesto te drame izneta ie „Leda” s kojom je zagrebačka pozorišna publika upoznata pre nekoliko godina.

Krleža se u ovom komadu zadržao na satiričnom slikanju površnosti i izvitoperenosti ljubavi, laži i disharmoničnosti bračnih i vanbračnih zajednica, odnosa u zagrebačkom društvu. Brak koji je sklopljen vezivanjem devoike iz dekadentne plemićske porodice sa obogaćenim, sirovim skorojevićem, tu je razgolićen u svoi onoj bedi hipokritnog održavanja bračnih odnosa na čisto materijalnim pobudama i društvenim konvencijama. Pogospodieni Klamfar, tip parvenija beskrupuloznog karijeriste doveden je pred stvarnost svoje lažne bračne situacije kada mu žena u jednom dramatičnom momentu posle jednog vulgarnog sukoba, grubog poniženja i jedva uzdržane mržnje baca otvoreno u lice istinu da prema njemu nikad nije imala prave osećajnosti, da ie pošla za njega samo iz računa. Raspuknute bračne zajednice u „Ledi” na svakom, na izgled naisitnijem domaćem sukobu, pokazuju otkrivenja jedino pravom garancije na kojima se intimni odnosi u njima drže.

I ljubav o kojoj se govori u toj sredini s pretencioznim i precioznim poetičkim zanosom satirična meta je ove komedije. Aranžer jubavi je vitez Oliver Urban propali plemić i diplomata, pustolov i cinik. U njegovim ljubavnim odnosima i uspesima ogleda se sva izopačenost, abnormalnost i izživljenost osećainog i erotičkog blaziranog čoveka. Vitez Oliver Urban je

* Članak objavljen u „Pclitici”: Prva nezavisna izložba beogradskih umetnika 1 njeno: cbraćanje u Prvu izložbu nezavisnih umetnika.