Naša stvarnost

—

O KNJIZI DR. TOPALOVIĆA 121

sa demagoškim košuljama u boji. Jedan od prvih poleza fašizma je unišlavanje i fog, reformističkog socijalizma.

Vrlo lijepo objašnjava g. Topalović, da održanje demokratije ne zavisi od fačnosfi ili netačnosfi „ideja demokratije” ili „ideja diktature”, već od ngrupisanja borbenih društvenih snaga oko ova dva politička sistema vladanja”. | nadalje: „Gde god je došlo do sloge radnišiva i srednjih redova, demokralija je spašena... Gde je pak radništvo slabo i među sobom razbijeno i zakrvljeno, kakav je slučaj u Nemačkoj ... tamo su se okrenuli ka fašizmu ... srednji redovi i deo nezaposlenih radnika. Tamo je zastrašeni velikokapitalizam olvorio svoje kase naoružanim fašističkim frupama. Tamo je fašizam silom slomio organizovani deo radnišiva i uništio demokraliju... Fašizam dolazi u borbi protivu radnika i slobodnog radničkog pokreta”. Šlela je da g. Topalović nije ove misli dalje razvio, da bismo mogli da jasnije uočimo konsekven-= cije njegovih shvatanja. Misao je, ovako iznesena, isuviše neodređena, i ona ne sadrži jasno ono šlo je po mišljenju svih pravih prešstavnika radništva

osnovno za.odbranu demokralije i „slobodnog radničkog pokrela” — olstranjenje razbijenosti i zakrvljenosti u redovima radnišiva, kakav je slučaj bio u Njemačkoj, i još uvijek je u čitavom nizu zemalja, krčeći pu? diktaluri, i inter-

vencionistima u unufrašnje slanje zemalja s demokrafskim poreikom.

Uz gornje, ukralko iznesene napomene, zamerajući g. Topaloviću neodređenost i nedovoljno sprovedenu konsekvenfnosi, knjiga g. Topalovića nije neinferesanina kao popularizacija izvjesnih shvalanja. Shvatanja od kojih se, opšle uzefih, može i ograditi čovjek s drukčijim shvatanjima, ali ni u kom slučaju bez simpafija za ono šlo je zajedničko u fim shvatanjima, makar i polovično i nedovoljno jasno rečeno. M. Đ.

ČUDAN SUSRET U »PREGLEDU«

U poslednjem broju sarajevskog „Pregleda” (za juni) našli su se pored redovnih saradnika foga lista i nekoliko novih. Dr. Eugen Sladović dao je informativan i eksplikativan članak „Monokultura, aularkija, svjelska privreda”; dr. K. N. Milutinović istorijsku reminiscenciju sa izvesnim osveživanjem „Predraflna Mala anfanfa”; Vlado Gluck nastavak članka „Skender paša ilinski"; Žarko Plamenac malo šemaličnu ali inferesaninu analizu „Zapreke Vjenceslava Novaka”. Pored ovih saradnika fu su se našli na okupu i stari uvaženi naučnik Slobodan Jovanović (sa deskriptivnim izvaflkom „Ustavni propisi o veri i crkvi”) a od mladih socijalnih književnika Jovan Popović (Sadržaj i oblik liferarnog dela) i Čedomir Minderović (O lirici današnjice). Čitaoce može donekle da zbuni da Minderović u svome članku (u kome greške pri prelomu očito menjaju smisao) kritikuje kao još nerazvijenog pripadnika socijalne literature, gđu Cinu Jo(cić)fe(odosić), i da je u istome broju zastupljen jednim razmefljivim filozofskim nagvaždanjem o umetniku i društvu (povodom izložbe danske umefnosfi u Beogradu) i dr. Branko Teodosić. Pofrebno je primeliti ovo: ukoliko je za pozdravljanje da se u „Pregledu” okupljaju napredni i liberalni pisci raznih shvatanja, utoliko je samo štelno i neopravdano uz njih objavljivali i fobože napredne pisce, koji ni kao pisci ni kao ljudi nisu dali garantije o svome poštfenju i svojoj solidnosfi. Radi se, naime, o dr. Branku Teodosiću. Moglo bi da zbuni čitaoce, što napredni pesnik Minderović baš u istome