Naša stvarnost

94 Dr. MILOŠ Đ. POPOVIĆ

Dalje, kad hoćemo da govorimo o sporlu, moramo govorifi i o fizičkom vaspitanju uopšte, pošto je sport u najfešnjoj vezi sa fizičkim vaspifanjem. Fizičko vaspitanje je opet samo jedan deo opšteg vaspitanja, koje mora da bude harmonično, ako hoćemo da bude potpuno i celishodno.

Harmonično vaspitanje znači da svi organi našeg fela freba da budu skladno vaspitani, fj. razvijeni, i da se u toj formi stalno održavaju.

Mi u običnom životu delimo naše radnje i sve pojave, čisto iz praktičnih razloga, na telesne i duhovne ili duševne. U suštini, one su sve fesno vezane za naše organe. Sve duhovne radnje zavise od zdravlja i pravilnog rada našeg mozga i živaca, kao i od zdravlja celog tela. A s druge sfrane, naše fetlesne funkcije zavisne su od rada naših živaca i mozga, koji stvarno upravljaju svim radnjama našeg fela. Zbog toga, kad govorimo o fizičkom vaspitanju, ne možemo ga odvojili, ni zasebno sprovodifi, niti se može pod fizičkim vaspitanjem podrazumevali samo razviće mišića, ne vodeći pri fome računa o razviću i usavršavanju naših čula, živaca i mozga, lj. nosilaca naših duhovnih radnji.

Za održavanje živofnog rima i ranvofeže, čoveku je potrebno da zadovolji svoje raznovrsne pofrebe, a fe pofrebe su: dovoljna i zdrava ishrana, kojom ima da se naknade gubitci usled rada, dalje se mora održavati skladan odnos — ravnoteža između rada i odmora. Nerad i neupolreba naših organa za kretanje, dovodi do zakržljalosti mišića i celog fela. Suviše pak naprezanje premorenost s druge slirane, dovodi felo do iscrpljenosti, gubitka otporne snage i oboljenja, a u krajnjem slučaju, i do samog gubitka živola. Isti slučaj je i sa našim duhovnim radom, i tu važe isti zakoni — da usled nerada zakržljaju, dok usled preteranog rada, bez dovoljnog odmora, nastaje zamorenosf, poremećaj i razna oboljenja nerava. Kao opomena i odbrana od štefnih po·sledica preteranog rada nastaje osećanje umora, isto onako, kao što nastaje osećanje gladi, kao opomena za obnovu fela i nakna–du isfrošene energije, ili kao što dalje nastaje osećanje poirebe kretanja — pofrebe da se sakupljena energija ulroši — da se telo održi u dobroj formi.

Kao god što u svakoj dobroj ekonomiji freba da ima i do“voljno rezerve i fondova, fako i u našem felu, odnosno u pojedinim organima, freba da ima rezervne snage, i felesne i duhovne. One su pofrebne u slučaju kad se poremelfi ravnofeža, kad moramo da učinimo jedan veći napor nego obično. Ako nema tih rezervnih snaga, felo ne bi bilo u stanju da izdrži nikakav rad skopčan sa većim naprezanjem, na primer, da izdrži duže vremena bez hrane, bez odmora, bez spavanja ili izvrši veći telesni napor. Naročilo je pofrebno da naše srce ima fe rezervne snage, pošto je ono glavni i neumorni motor koji radi od postanka još u ufrobi maferinoj, pa sve do smrti. Prestankom rada srca počinje smrt.

Čovek, mada liči dosta na jednu mašinu, nije isto što i jedna mašina. lako njegovi organi vrše izvesne funkcije koje se uprav-