Naša stvarnost
SOCIALNA ULOGA SPORTA 97
ju svoje igre, stari narodi i klasični naročito, imali su svoje igre i utakmice, naš narod od uvek je imao svoje narodne i junačke igre. Igre, prema fome, imaju veliko značenje, ne samo kao zabava ili razonoda, već i kao važno vaspilno sreistvo za mlade u prvom redu, a isfo tako i za odrasle. 0
U počelku smo rekli da se danas omladina oduševljava za sport a da slariji, pa čak i škola, smafraju, sa svoga gledišta, da sport omela školski rad i da je prema fome za školu od šlete. Ako se ova pojava posmafra sa jednog opšleg gledišta, ona se može polpuno objasnili: omladina voli s pravom spori, jer jcj je on polreban, ali škola nije u pravu da zabranjuje spori, jer sama ne zadovoljava sve polrebe omladine (polrebu igre i kretanja) i dokazuje da nema dovoljno razumevanja za pofrebe mladih, niti ima pravo da im uskraćuje da ih sami podmire van škole — u sportu. Napredne škole Amerike i Engleske rade fo drukčije, one u samoj školi neguju sport koji je postao sastavni deo nastave upravo fizičkog vaspitanja.
Dobar i koristan sport mora da bude pre svega higijenski, a fo će reći, ne sme biti od šfete po zdravlje, naproliv, mora da pruži ljudima naročito omladini, ono u čemu oni oskudevaju, a to je kao što smo videli: čish vazduh koji se može imafi samo daleko od naselja u slobodnoj prirodi, krefanje-heniranje koje ne sme preći granice dopušlenog zamora. Svako prelerivanje i svaki sport kome poslane glavni cilj samo rekord pojedinaca, može da ima više štete nego koristi. Najmanje je vredan sport koji se sastoji samo u gledanju i navijanju. Svaki sport freba da bude pod nadzorom higijeničara, samo fako može doista poslužiti kao srefstvo za skladno fizičko vaspitanje.
Najzad, kao što smo napred spomenuli, i psihički momenat mora da se uzme u obzir. Taj momenat je — bifi svestan cilja koji sport treba da postigne, a faj cilj je felesno zdravlje i duševno zadovoljstvo, jer sport vaspilava i formira, ne samo mišiće, već i naše duševne sposobnosl, razvija solidarnost, drugarstvo i oblagorođava čoveka, ali samo, ako je igra „fer”.
Kad se svi li uslovi ispune, onda sport doista može da ima jednu vežnu socijalnu ulogu, ulogu korektora i dopune svih nedostataka i praznina koje stvara moderni način živola i prilika u kojima živimo. ;
Drugi je uslov da svaki čovek ima mogućnosti da se bavi sportom. Te moqućnosfi imaće, ako se pre svega oslobodi feškog, nezdravog i preferanog rada i ako bude svakome obezbeđena srelisiva za život i dovoljno slobodnog vremena. Nauka i tehnika, priroda i prirodne sile, daju za fo danas sve mogućnosti i daće još i više, kad se ljudsko društvo oslobodi zabluda, na prvom mesfu zloupofrebe čoveka od čoveka i kad prestanu važifi zakoni sebičnosti, koji spulavaju razvitak svih ljudskih delatnosti i sposobnosti, a na mesto njhovo kad stupi na snagu zakon solidarnosti pomoću koga se može poslići blagostanje svih ljudi.
Dr Miloš Đ. POPOVIĆ
7