Naša stvarnost

200 LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE

vojnika Švejka”. između ostalog, Novomjeski piše: „Za mnoge je već odavno jasno da Hašek nije bio kafanski boem, koji je uz fo napisao „Dobrog vojnika Švejka”, već je bio autor „Dobrog vojnika Švejka”, koji je to veliko delo svelske liferature slvorio pod fragičnim ili fTragikomičnim životnim okolnoslima ... . Švejk sam po sebi nije ni smešan ni glupa figura. Samo u odnosu na svoju okolinu on postaje legendarni Šveik. Olicijelno polvrđenim glupakom poslaje tek onda kada poslušno i predusreiljivo prima i u dlaku izvršuje službenu sfrogost koja postaje besmislica u fragično-savesnom Švejkovom izvmenju. Treba da voli — kako zakon kaže — stvari i pojave koje su mu sasvim strane, i Švejk ih, dakle, voli, hvali i slavi, tako da im nijedan profivnik ne može naneli veću sramolu. Onaj ko Švejka negira u ime borbenosti, nije Švejka uopšte razumeo. Nema doslednijeg borca od Jozefa Švejka. Švejk je mikroskop koji uveličava jednom normalnom čovečjem oku razmere i dubinu besmislenosti, ljudskih zastrašenosti, slabosti, ubogosti i gluposti.

Velika je zabluda misliti da je Švejk ismejao rat. Nije ga glorificirao, fo je istina . . . Jedino što je Jozef Švejk sa ozbiljnim licem i najboljom namerom ismejavao, bila je besmislenost rafa, onoga rata koji ni za njega nije imao nikakvog smisla, a ukoliko je hteo da ga nađe, morao je da se stavi u smešan položaj vatrenog branioca i advokata onih stvari i pojava koje su mu bile potpuno tuče.

Na XVI festivalu međunarodnog drušiva za modernu muziku koji će se održali krajem proleća o. g. u Londonu, izvešće se pesma Radovana Zogovića: Golubovi, za koju je komponovao muziku Dr. Vojislav Vučković.

Na istom tom feslivalu izvešće se i pesme Pej-Lo-Tjena kineskog pesnika iz VIII veka, komponovane za sopran, oboa, klarinet i fagof, Pesma PejLo-Tjena, kao i pesma „Golubovi” R. Zogovića, objavljene su u „Našoj Stvarnosti”. U žiri za prijem muzičkih dela za ovaj feslivai pored ostalih članova bio je i kompozitor Alojzi Habo, tvorac čuvene opere „Nova zemlja”, prema romanu Joholva.

5 decembra 1937, u svečanoj dvorani Universiteta održana je osnivačka skupšlina novo osnovanog udruženja umelnika, naučnika i pisaca. Već odavno se kod nas osećala potreba za jednim udruženjem u kome će se naći na okupu svi oni javni radnici koji smafraju da su bini preduslovi kulturnog rada: sloboda i nezavisnost intelektualaca. Veliki odziv na koji je naišao poziv za osnivačku skupštinu, potpisan od naših najuglednijih javnih radnika, najbolje svedoči o važnosli i pofrebi ovog poduhvala, kao i o saznanju književnika, umetnika i naučnika kod nas, da se sloboda i nezavisnost mogu steći i očuvali samo zajedničkim naporima.

Naša sivamost pozdravlja osnivanje Udruženja umetnika, naučnika i pisaca i frudiće se, u svakoj prilici, ukoliko je to njoj moguće, da doprinese da se težnje i ciljevi Udruženja privedu u delo.