Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

92

Листићи су такођер бели. Дршка је с почетка пуна, а доцније је шупља, при дну с три венчића снабдевена. Мирис и укус нису никако непријатни, шта више, месо је пријатног укуса. Расти преко целог лета, па све до самих мразева по већим шумама. Особина: Отровна! Некада су с њом тровали муве, па је од туда и име добила.

ЛУДАРА

Лудајача Тимоч., Вргањ Вујач. Boletus Satanas Lenz. ТАБЛА VII. Шешир је с почетка полукругао, а доцније се рашири и надује као јастук; редовно је беличасто-кбжаст, а прелази често и у мркасто зеленкасту боју; понекад је и до 20 сантиметара у пречнику широк. Месо је кад се пресече црвенкасто, љубичасто, па онда затворено-плаветно. Цеви су изнутра жуте, а грло им је затвореновишњеве боје; кад их прстом пипнемо, онда постану затворено-плаветне. Дршка је према шеширу дивно жута, а при дну црвена, са окастом пређом превучена, али ова пређа није увек јасно истакнута, него је испрекидана и павуљичаста. Мирис је пријатан, а укус опомиње на сладак орах. Расти пред јесен и преко целе јесени по лиснатим и четинастим шумама, по баштама и крај ограда, већином само на кречном земљишту. Особина : врло отровна!