Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

17

толико, што су неприметни, као глисте, па се при брању трава, пољског цвећа, јагода, гљива итд., могу врло лако превидети, а кад за прст уједу, наступиће исте оне несреће, које наступају и после уједа маторих. Змије порашћују врло споро, али врло дуго живе. Све што је напред речено, важи за све три наше отровне змије у опште.

У српским крајевима живе трн отровне змије и то: шаруља, њен сродник црнокруг и камењарка.

ШАРУЉА

Шаран, шаруница, шарка, шарац, ридовка, риђовка, пртка, печка.

Шаруља спада по општој науци о животињама: у трећи ред (змије) треће класе (водоземца) првога кола (кичмењаца); а по специјалној науци о отровним змијама: у оделење соленоглифа, у фамилију виперида, а у рбд пелијас-а, и носи разна научна имена, од којих су најобичнија: Pelias berus Merz., Vipera berus Daud., Coluber berus Bibr.; немачки w(rmzotter. Шаран ce одликује поглавито тиме, што су му предње крљушти на глави преобраћене у штитиће и што има у страну лежеће просте носнице. Његова је основна боја нестална и врло различна; али ма каква да је основна боја, свака шаруља има дуж целих леђа, од главе па све до краја репа, једну вијугаву , од основне боје загаситију шару траку, која га о осталих, неотровних змија и карактерише. За опис нео-

* „Тко he uohu за гују шаруљу?“ или: „Не полази за гујом шаруљом 1“ велн народ за неваљалце људе п неваљалпце жене.