Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

19

у осталом, боја много зависи од пбла, од старости и места где се налази; а као што је доказано, између стотину шаруља, једва да се је могло наћи два сасвим једнака комада, и ако је на њима све слично , али није једнако. Мужјаци су обично отвореније боје, а женке су загаситије; али бива, истина врло ретко, да су и мужјак и женка једнаки, и то како у основној боји тако и у шарама. У опште се основна боја даје врло тешко определити и правим именом назвати, јер је ту увек смеса разних боја. Ту је прљаво-бела, отворено и затворено-сигава, пепељава, сигаво-зеленкаста, сигаво-мрка, жућкаста, мургаста, кестенаста, сребрнаста и Бог те пнта, како би могли назвати сва та прелпвања разних боја. Али, ма колико да је основа у боји разновидна, опет се зато она загасита дугачка трака на леђима знатно истиче, и само се мало теже распознаје код оних, у основи загаситије обојених женки. Та је трака састављена из једно до друго у преко поређаних, неправилних, загасито-смеђих, мрких, или на плаветно преливајућих црних коцака, или иначе четвртастих плочица, које баш од самог темена почињу, а с обе странс ове траке, с бокова, поређане су дуж целог трбуха, у извесном одстојању музге пљбште исте боје, као и трака што је. Ове су музге неправилног облика. Осим ове траке по леђима, треба да се упознамо и са шарама на глави, које такођер знатно карактеришу шаруљу од осталих безопасних змија. Тако налазимо с обе стране на образима по 4 дужих или краћих неправилних музага или црта. Исто тако и на њушци налазимо једну размазану, заокругљену музгу. Од темењаче одвајају се две трачице на зад, у виду гаиљатог триугла, а из средине тога угла, отпочиње