Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

22

сасвим затвореним, чисто црним, неправилно заокругљеним пљоштама ишарани, са чега народ и зове ову змију већином: „црнокругР Црнокруг је много живљи и љући од шаруље, па хоће више пута из далека да сикће, па и да кидише на мимопролазеће, који би му се на дохват приближили, кад се он на камену, у котур смотан, сунча; чује-ли само тбпот коња још по-издаље, он се већ у ужи круг смотава и издиже главу, како ће, према долазећем човеку или живинчету, јаче моћи да се рипне. И очи су у црнокруга живље и светлије, ма да и он, као и остале змије, далеко не види. Реп му је при крају жут, а нарочито је код младих црнокруга ово жутило много отвореније, јасније и светлије. Трећа је наша отровна змија, много опаснија од обе преднаведене, у опште најопаснија отровна змија у Европи:

КАМЕЊАРКА.

Грабарка, приеојкиња, клечатица, подокок,* поекок, крунашица, кукуљача, рожаница, ерпина, пепељуша, пепељуга.** И камењарка спада по науци у фамилију випе ■ рида , као и шаруља и црнокруг, и носи следећа научна имена; Vipera ammodytes Dum., Vipera illprica Gthr., Coluber ammodptes Bibr., Rhinechis ammodptes L.\ немачки; Hornvipper. Камењарку ћемо одмах на први поглед познати по једном рожчићу на носу. Она порасти 65 —95 сантиметара у дужину; налазили су их и до 100 сантиметара дугачкнх, али су то врло ретки примерци. Ја сам на једну наишао у крајннском округу, код „Ми-

* „Чувај се сунца маршовскога, ka' подсиока Једовнога и . Нар. п. ** п То ти пепељуга, то ти ирнокруг , све Је љуишца." Нар. п-