Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

41

што jy немилице и деца и одрасли, ко на њу само наиђе и убија. у том убеђењу, да је и она за човека опасна. Напротив, то је окретна, вижља, безопасна и за нас пољопривреднике врло корпсна змија, која се храни разним нашим штеточинама у пољу и градини, у шуми и перивоју, а нама ни у колико баш не смета, пз с тога не треба да ју гонимо ни убијамо, него да ју као свога пријатеља штитимо. Грехота је ову змију убати! Ко је имао прилике да ју посматра у затвору, или препитомљену, могао је на њој' приметити извесну интелигенцију и благост, а никако пакост и злбћу као код шоруље, камењарке н црнокруга; а кад би јој се приближио и хтео ју убити, она би се погнула, она би те само благо погледала и мал’ ти не би рекла: не убијај ме, чичо, нисам отровница, ја сам тн пријатељ не убијај ме, него ме пусти да ти сатрем, да поједем и поништим оне штеточине и сатираче твојих усева, до којих ти не можеш допрети да их утаманиш пусти ме, да ти их утамапим ја! Белоушку ћемо на први поглед, из далека ]ош, познати по оним жућкасто-белим заушњацима, који у виду два полумесеца деле главу од осталог тела. Тело јој је по боји непостојано, промењљиво: некад отвореније, некад затвореније сигаво, пепељасто, пиргаво, по леђима ситним, а при дну, према трбуху, крупнијим црним пљоштицама и мрљама осуто, прошарано, али по леђима нема никаквих uiapd, као што имају шаруља, камењарка и црнокруг. Белоушка је врло добра пливачица и радо се у води брчка, а врло се радо на подесном, сунцу изложеном месту, у котур смотава и сунча. Она добро подноси и доста осетљиву хладноћу, јер из свога зпмовника излази одмах, чим снег окопни. Она се од