Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

64

јајастих, мало сплоштених, набраних, сигасто-црних семенака. Особени знаци, по којима ћемо дебелу тикву познати. Најсигурније ћемо ју познати по оном репастом корену, који у свежем стању има врло одвратан, врло јак мирис и горак, гадан и љут укус. Који су делови у дебеле тикве отровни? Сви су њени делови више или мање отровни, а нарочито корен, који има у себн јако отровну материју брионин. Кад се корен усече, поцури из њега млечни сбк, који, кад се гбле коже дотакне, проузрокује запалење, услед кога наступа неки чудан свраб, а могу да искоче и пликови. И кад је корен сув, задржава још своју отровну љутину у пуној мери. Неки издубе корен, наспу у њега воде и оставе га тако да преноћи, па онда ту воду дају оним болесницима да пију, који болују од водене болести. Од тога лека треба сваки да се чува, јер је то љут отров, па од једног, може направити два зла. Појаве после тровања овом биљком. Поједен корен проузрокује запалење једњака и стомака, услед чега настају јаки болови у стомаку и цревима. У исто се време болесник жали да га у грудима заптива и гуши, да му се гади и хоће непрестано да бљује. Одмах затим наступа и пролив, често помешан с крвљу, па онда занос у глави, несвест, необична немоћ и посртање, јаки грчеви и трзавице, на послетку узетост целог тела; врло лако могла би да наступи и смрт, кад би се више корена или бобица појело, као што је тих случајева и бивало. Како треба болесника лечити? И у овом случају треба дати оболеломе да се добро избљује и прочисти, па му онда дати закисељене воде и црне каве -