Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

68

Ппод се састоји из три рааурена мешка, у ком се налазе мрке, пиљасте, по леђима набране семенке. Особени знади, по којима ћемо једић познати. Кад се свеже лишће истрља, издаје од себе несносан, заношљив мирис, а укус му је врло љут и чисто пали. Који су делови од једића отровни? Цела је биљка отровна, а најљући отров налази се у лишћу ш корену. Кад се истрљано лишће, или корен, лизну, проузрокују одмах јаке болове, јак пролив и појачавају одлучивање пљувачке; а кад би лишће прогутали, оно би у стомаку причинило страшне, самртне болове. Корен је у том погледу још опаснији, па и онда кад се осуши. Од свију биљака ове фамилије. једић је најотровнији. Стари су Грци своје непријатеље и на смрт осуђене зликовце, једићем тровали. Отровна је ту материја аконитин. Неки уверавају, да свеже лишће једића коњма не шкоди. Појаве после тровања једићем. Једић понајпре упливише на нерве у опште, а нарочито на срце и на мозак. Знаци тровања појављују се одмах после неколико минута и то на овај начин; у устнма и у гркљану наступи жестока ватра, па онда јака жеђ, стомакобоља, бљување и прблив, главобоља, страх, слабо памћење и свраб на врховима од прстију. Једићем отровани добро не виде и не чују, изгубе говор, добију несвестицу и занос, а при свем том, опет су прнсебни: али после тога наступи тешко дисање, образи им помодре, по врату и по леђима се укажу модре пљбште, избија лепкав, хладан зној, почну да отичу руке и ноге, и онда наступа смрт услед капље парализе у срцу. Све ово врло брзо иде, јер је једић врло љут отров. Како треба једнћем отрованог лечити? Пре свега треба му дати на бљување, па пошто се добро из-