Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

74

Корен је подугачак и танак, вијугав и чворновит, а по чворовима ситним жилицама обрастао. Стабпо је глатко, једноставно, усправљено и круто, 20 —40 сантиметара високо. Пишће је танко, јајасто, заоштрено, седеће, по некад при дну у кратку дршку с’ужено и разведено, B—lo сантиметара дугачко, 4—6 сантиметара по средини широко; обично су по 4, ретко кад 5 или 6 листа у један пршљен сложени. (Двеће је двосполно, крупно и стоји усправљено и усамљено на врху стабљике; оно је састављено из B—lo узано-копљастих, заоштрљених и разведених режњева, од којих су спољни зеленкасти и пшри, а унутрашњи су жућкасти, краћи и ужи. Ппод је 4-ока црно-модра, кругласта, неприметно четвртаста бббица, у величини ситне трешњице, пуна ситног, јајастог, троћошкастог и храпавог семења. По чему можемо одмах познати ову биљку? У свежем стању има ова биљка јак, заношљив мирис и врло одвратан, гадан укус. Оно пршљенасто лишће и оне бббице, нарочито кад су зреле, падају одмах у очи. И ове бббице имају такођер одвратан мирис и прилично љут укус. Који су деловн ове биљке отровни? Цела је биљка отровна, а нарочито семе. Неки писци оспоравају овом биљу отровна својства, али је анализом и опитима неоспорно доказано, да се мање животиње, као нпр. кокоши, отрују и.липшу, кад бббице поједу. Има, шта више, и примера, да су се и људи тровали поједеним бббицама. Тако нпр. наводи др. Печарка један случај, где је жена нека из незнања кувала с кромпиром бббице враниног ока, које је сама брала, мислећи да је боровница. После јела појавише се, и.