Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

32 МАРКО ЦАР. _

је у суседној Италији посаграђен највиши број ка– тедрала. у стилу. готско-италијанском. Ојајни звоник пред спљетском саборном црквом, који је вапочет у ХШ а довршен у ХУП веку, и који је у наше дане радикално обновљен, сазидан је кров и кров у стилу романском, баш као да је поникао у ХИ столећу.

Доцније се уз обли (полукружни) лук почео кадшто, у дрквеним грађевинама, јављати и лук зашиљен, и тек у почетку ХУ века, коначним утврђењем млетачке власти у Далмацији, романска архитектура почиње опадати и уступа место савременој уметности „Царице Лагуна“, значи оној нарочитој форми готике коју је Венеција у то доба пронашла, или боље, према своме укусу и за своје потребе дотерала. Но ова италијанска готика употребљавала се у Далмацији понајвише за, грађевине приватне, те ако изузмемо ранији део саборне цркве у Шибенику (1430) и још гдекоју дркву по острвима, најзнаменитија јавна грађевина у томе стилу беше Кнежев двор у Дубровнику, који је у свом првобитном облику подигнут 1435. ГОД.

Но готска архитектура била је у Далмацији кратког века. Усвојена је врло касно и, обратно, врло рано напуштена у корист „Обнове“ или = Бе: несансе“, за који стил су наши претци, одмах У почетку, показали неко ларочито, рекао бих готово инстинктивно равумевање. Тај нови стил увео је, први у Далмацији, Ђорђе Орсини-Матејевић, или, како га савременици зваху, Борђе Далматинац, „неимар оригиналног генија, који би достојан био да се назове далматинским Брунелеским 7.

Једновремено са Ђорђем радио је у Далмацији и други један велики уметник-неимар, мајстор Лукијан из Вране, који у извесном часу привуче на себе пажњу једног владаоца-кнеза италијанског. Год. 1468 прохте се урбинском војводи, Федерику

1 Јакзоп, 18. — Вхипее«со, пили ВгипеЏезсћа, беше чувени архитект саборне цркве у Фиренци „запја Мапа де! Е1оге.“