Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ХЕРЦЕГ-НОВИ

20. августа.

Кад се с пристаништа на обали, прилично стрменом узбрдицом, попнете у предграђе, раскрије вам се пред очима мајушна чаршија, запођена неједнаким гобељастим каменом и оперважена с бокова, узаним тротоарићима, за којим се дижу станови разног кроја и висине, што се већим делом додирују и којима су приземља махом запремљена дућанима. Иамеђу тротоара и калдрме засадише мештани два, реда дудових дрвета, којима се тусто грање испреплело, начинивши тако народу, за пазарне дане, прекрасно “осоје. Царски људи, који у том месту држаху звања, назваше ту чаршију „пијацом , али мештани, кад имају да је помену, реку обично: „Испод мурава“, као што се у Берлину каже: „Џп(ег деп Тапдеп“. То је, да речеш, месни форум, састаниште месних оптимата, нека врста јавне саборнице, где се претресају месни интереси и решавају месна „збитија “. Млађи људи, који су се некад одавали поморству, примаху ту од старих „морских вукова“ прва упуства о животу и прве лекције из географије. Данас, међутим, кад је у Боки нестало трговачке мрнарице и тим пресушило главно врело добробити, омладина броји звеаде на небу и — харчи дедовину. Десно од чаршије подиже се, над негдашњом градском капијом, назупчана Сахат-Кула, на, којој се празником вије ошштински барјак, па онда, долави унутрашња „пијаца , општински дом, саборна црква и остале зграде унутрашње вароши, које су све од реда без нарочитог карактера, тако да чаршија „Испод мурава“ остаје опет најоригиналније и најживље састаниште, право срце, берза и универвитет вароши херцегновске.