Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ХЕРЦЕГ НОВИ. = 69

разних српеких типова. и живописне народне ношње. А бо обилаштини и релативној јевтионћи хране, да већ и не говоримо: Херцег-Нови је у целом Приморју на гласу са своје гојне дивљачи, укусне телетине и „младог масла. Црно „каменско вино пак нема шта да завиди — кажу вештаци — ни најстаријем „Буртовњцу .

У материјалном погледу нема путник дакле рашта да жали „за Европом , нарочито ако му је Бог дао толико схватања; да без муке може да прегори пиво и... кабарете. Јер ја — већ ради путникове репутације — претпостављам да ће он овамо доћи нарочито с тога, да окрепи своје здравље и ужива у лепоти природе. А тог двога ће овде наћи у изобиљу. Наћи ће, сем тога, ако воли друштво, симпатичне омладине и услужних чичерона, који ће му радо причати историју ове варошице и разних владавина што су сеу њој мењале од првог босанског краља (Твртка) до првог француског цара, (Наполеона)л Али, како рекох, Херцег-Нови страног путника, пре него ли својом историјом и својим старинама, привлачи својим красним положајем и својим благим поднебљем. Његове су куће махом закриљене маслинама, ловориком и плодним кедром. У извесно доба године, кад су лимунови и наранче у цвету, становници морају чак и дању да затварају прозоре својих кућа, јер би их иначе опио тревећ оштар мирис из вртова и авлија. Чувени српски песник, Љубомир П. Ненадовић, који је више пута, овуда пролазио, вели у својим Писмима да ХерцегНови управо не зна за зиму, јер га зими греје топли ветар с југа, а лети не трпи од жеге, јер га провејава хладан поветарац са отвореног мора. Па пошто се нахвалио романтичног манастира. Савине и његовог бујног зеленила, наш се Чика Љуба заноси, удешава гусле јаворове и овако поздравља „старца 1 (ове је то вешто испричао мој стари пријатељ, српски књижевник Т. К. Поповић, у својој занимљивој књизи: Хердег-Нови, у спомен 500-годишњице му. Задар, 1884.