Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

104 Мих. М. Ђокић

На северном делу утврђења, показују и данас место, где је био истакнут син Гафоријев, а одакле је бачен са стене свирепи гувернер, који је онако грозну казну измислио за родитељско срце, кад је невино дете истакао ударцима родитеља и његових саплеменика... Предање казује: да је баш тај варварски поступак ЊБеновљана и допринео, да победа буде брза и потпуна. Кад је Гафори угледао на бедему своје дете, он се у родитељском болу очајно стресао и окренуо корзиканцима са речима:

— Ено га мој син! Погледајте! Он је већ освојио наше Корте... Напред! Да нас деше не постиди/...

Пролом, који у тренут извршише његови земљаци, појмивши у маху сву тежину бола родитељског, а са Гафоријем на челу — и сада се са поносом прича у народу... -

За ово дивљаштво, што га ђеновљани покушаше да изврше са сином Гафорија, они су били грозно кажњени. Ни весник из тврђаве није пуштен да прича Ђенови, шта се десило и како је у Кортеу корзиканском — саломљена њихова моћ...

Корзиканци су тада сатрли мрске завојеваче и утопили их у крв. Ове крваве, али славне борбе, оставиле су на острву масу прича и анегдота, које се са поносом преносе с колена на колено. Сваки корзиканац, и онај, што по Ротонду, Монте- Чинту и ПаљаОрби стада гони, и онај, што са катедре париског Универзитета научна предавања држи, као и они, што сада пуковима француским командују — знају за ове борбе! Сви су они од родитеља својих, још као деца љуљушкана на крилу, слушала за ове исполинске напоре и добро утувили, како се праг свога дома брани од мрског туђина, коме је мало пусте земље, но граби и отима — и увек незајажљив остаје!,..

Ове грозне борбе, али у одбрани Отаџбине узвишене, као и многе, многе друге, што се бише по корзичким кланцима, дају полета овоме народу, јер је он срећан, да увек има у себи по неког дива, равног: Наполеону Бонапарти, Самбукучију Даланди, Сампијеру, Гафорију, Абатучију, Паскалу Паолију и многим дру-