Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

20 Мих. М. Ђокић

гледали. — Са ликовима Корзиканаца, сада се могу упоредити и наша, јер смо и ми сви скупа, животном бедом, добили нарочите изразе лица, које убедљиво оцртавају — пркошење смрти...

— Са својим садашњим положајем у Средоземном Мору, својим дубоким шумама, сигурношћу својих пристаништа и залива, Корзика је била жељена од старинских народа.

Феничани су подизали трговачке радње на њеним обалама. После их заступише Фокиђани, који су основали Алалију. С њима су се отимали Етрурци о владавину над западним Средоземним Морем; настанили су се у приморју Корзике и основали Ницу.

Пошто је Етрурија била уништена од Римљана, Корзике се дочепаше Картагињани; подигоше и они на њој трговачке радње и тврђаве, које су држали све до краја првог пунског рата. | Тада дограби Корзику Рим, али Пт је требало десет узастопних експе-

диција (260—162 пре Христа), да се утврди римска власт на острву. Одмах по заузећу Корзике, на њој се подигоше римске војничке колоније. Марије основа Маријану, а Сула Алефију, на источној обали Корзике. Римски пут је ишао источном обалом, а свршавао се близу Бонифачија, на самом дну острва.

По паду римскога царства, Вандали, Готи, Византињани, Ломбарди, Саразени, наизменце освајаше и пустошише Корзику.

Јаку римску владавину заменила је тада тиранија местних господара. Једно време царевина Шарлемања, поврати мало реда на острву. Луј Побожни, у немогућности да је одбрани уступије на уживање маркизима од Тоскане (833), који уведоше на Корзици феудалну власт у њеном германском облику. Владали су острвом до краја ХГ века. — Урбан П стави острво 1098 под