Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

МОЈОЈ МАЈЦИ.

— СА СИНОВЉОМ ЉУБАВЉУ ПОСВЕЋУЈЕМ ОВАЈ СВОЈ РУДА

„„У часовима кад довршавах ово дело, које је проткано мојим осећајима и дубоком љубављу према драгој Корзици, кад сам се осећао срећним и блаженим, јер сам се одужио овом лепом и гостопримљивом острву, онолико, колико сам могао и умео; кад сам сањао Тебе, и у визији, у пробденисаним ноћима гледао Твој, мени вазда драги лик и жудно очекивао час, кад ћу ступити на своју груду, стићи Теби, загрлити Твоје свето тело, и као некада, некада у доба среће и задовољства, наслонити главу на Твоје груди, слушати откуцаје Твога срца; читати Ти новине или коју књигу, а сада и ове моје ретке, написане у тузи, далеко од Тебе, — био сам погођен најужаснијим гласом, вешћу, која пече и сажиже, очајном стварношћу, која моје биће, изгнаничком бедом урнисано, прети да потпуно саломи...

= Мила мајко! Душо душе моје, родитељу мој, ја Ти ево, посвећујем ове своје ретке и молим Те:

„Тамо Горе, где се Ти сада налазиш, у ореолу доброте, међу анђелима и светитељкама, тамо, где кажу, да пакости и невоља нема, где само љубав веје, а божанство царује, — тамо има сада врлих синова наше земље, Твоје Србије, тамо су они дошли под скуте Свемогућег, са изрешетаним грудима И поломљеним костима... Тамо ћеш међу њима сагледати у подножју Престола Божјег, и маркантне типове, синове лепе Корзике...

— Син Твој... дете Твоје... за које је Твоје биће и постојало на овоме свету, моли Те: