Naši novi gradovi na jugu

ЂАКОВИЦА (ЂАКОВО).

Крај око данашње Ђаковице звао се у Средњем Веку Алтин или Алшинска земља, па и данас Турци предео Ђаковице зову Алтунели. У тој жупи, Алтину, у турско доба постала је варош, коју су Гурци и Арнаути прозвали Ђакова, а Срби Ђаковица. У осталом мало је спомена о Ђаковици турскога времена. Најстарији су спомени тек из 17. века. Турски географ. Хаџи-Калфа помиње је као варошицу /0кова близу Призрена. Папски изасланик Стеван Гаспари у свом извештају од 1671. године спомиње Ђаковицу (Јасома) у реду главних вароши у Србији. Те године Фра-Бернардино нашао је у Ђаковици (Сласоо) само једну католичку кућу, „која је живела од трговине“, а бројала је шест душа. Некада, само пре 35 година, додаје Фра-Бернардино, било јеу овом месту 80 католичких кућа са 600 душа, и временом су се ове католичке куће делом „истурчиле“, да би само дажбине избегле. Аустријски извештаји из краја 17. века помињу Њаковицу са многим селима у околини. После сеобе Срба у Аустрију с краја 17. века настапо је јаче насељавање Арнаута и у самој Ђакови. Вероватно због многих Арнаута наш народни песник Баковицу зовеи Арнаут-Пазаром. Иначе, Ђаковица је добро позната у народној песми и лепо се памти порука Милоша Војиновића Ђаковици Вуку:

Толики ти родили гроздови У питомој твојој. Ђаковици!

Ами Буе узима да у Ђаковици има 8000 становвика и 6—7 џамија. Међутим доктор Милер (1844.) пружа статистику којом показује да је Баковица у том времену била много већа варош, него што је Буе проценио. На име Милер набраја у Ђаковици: 1900 кућа, 11 џамија, 640—650 дућана, 18000 муслимана,

6%