Naši novi gradovi na jugu

ДЕБАР

Дебар спада у ред старијих вароши српских земаља. У познатој повељи цара Василија !! од 1019. год. Дебар се помиње као место које припада битољском владици. Доцније као да је и Дебар добио своју епископију, јер се 1107. год. помиње епископ дебарски. Столица те дебарске епископије могла је бити, по претпоставци И. Јастребова, данашња Пишкопеја, главно место Доњег Дебра. Те се године, 1107. помиње да је Дебар заузео од - Византинаца нормански војвода Бохемунд. У 13. веку Дебар помиње (1257.) Акрополита, као град Дерба, у који је он дошао из Драча идући даље кроз Маћу. Али у Средњем Веку, као иу Новом, под Дебром се разумевао не само данашњи град Дебар, него и његова област и предео. У уговору савеза измеђ;/ Карла од Валоа и нашег краља Милутина од 27. марта 1308. год. помиње се „предео Дебар“ (Ккопегага де Пеђег). У опису живота краља Милутина наводи се да је краљ Милутин освојио од Грка и „земљу дабрскују.“ У једном запису од 1553. год. помиње се „дебрски предел.“ Феликс Петанчић (1502.) помиње Дебар (Раб) као јако насељен град. ХаџиКалфа назива Дебар Дебра. Дири, и ставља му погожај на 17 дана од Цариграда, између Охрида, . Кичева и Тетова, а зна да кроз дебарски крај протиче „отока језера охридскога, велика река Дрим“. Барон Божур разликује две вароши Дебар, обадве насељене јеаним ратоборним турским племеном, које даје Турцима најбоље регруте за Алжир. И Пуквиљ разликује две вароши Дебар: Горњи Дебар са 200 домова и Доњи Дебар са 700. Ами Буе набраја у (Горњем) Дебру 4200 становника, 64 дућана, џамију им каравансерај, а напомиње да је становништво Дебра вредно. Доктор Милер рачуна у Дебру 500—540