Naši novi gradovi na jugu

__ РЕСЕН. ПРЕСПА

Данас се под Преспом разуме цело ресенско поље и цела околина Преспанског Језера. Читав кра! дели се на Доњу и Горњу Преспу; Горња Преспа обухвата ресенску нахију. У Средњем Веку под Преспом разумевала се околина Преспанског Језера, а за време Турака јавља се место Преспа, коме је тешко одредити положај, ако то није Ресен. Цар Самуило имаше сво! величанствен дворац на једном острву Преспанског Језера, поред дивне цркве Св. Ахилија из Ларисе, чије је моћи донео маћедонски цар као плен из Тесалије. У селу Герману у преспанском крају нађен је и гробни споменик, што га је 993 год подигао Самуило оцу Николи, матери Рипсимији и брату Давиду. За владе краља и цара Душана Преспа се јавља као име језера и саме језерске области. Око 1335. краљ Душан даде ту манастиру Грескавцу два рибљ» ловишта. Око :337. Душан подари истом манастиру: „рибаре у Преспи, у Нивицама, по имену Амартола и Добрета; рибара у Преспи у Наколциза, по имену Сопраста, са браћом и родом му, са ловиштем;... метох Св. Николе у Љубаини у Преспи.“ Цркви Св, Богородице Перивлепте у Охриду краљ је дао „метохију Јанков Дол у Преспи с међама и са млиновима“.

Путописац млетачког посланика Л. Бернарда наводи у свом путопису (1591) место Преспу. ХаџиКалфа помиње место Персепе на обаљи Охридског (место Преспанског) Језера, 15 дана хода од Цариграда. Пуквиљ чак рачуна да у Преспи има 400 домова. У 18. веку охридски архиепископ зове сем светопреспански. Могуће је да се све ове вести о Преспи као месту односе пре на Ресен, него ли на неко насеље под именом Преспа. Г. Бранислав Ђ. Нушић (1892. мисли да је Ресен новија вароша