Naši novi gradovi na jugu

иРЕЛГОВЕЂ _ 9,4

је чије и у којој је мери. Цео тај низ рушења и нодизања, пропадања и обнављања, потискивања и тстипања, комбиновања, сливања и подмлађивања врло је тешко пропратити од почетка, у целини, доследно, критички и тачно. Го је нарочито тешко учинити за дубоку старину, за коју не само нема жовољно претходних проучавања, већ нема ни покупљене грађе. Из старих порушених, окрњених, измешаних и разбацаних остатака тешко је иу машти реконструисати старе облике. Покојни Костић је покушавао да, докле год је било могућно, прозре и у читав тај најстарији слом Историје и у њене онакажене остатке, да би указао и на прве почетке живота наших нових градова. Са свим је природно да ту није могао дати много. Због тога је у његовом послу, често пута, само помен дубоке старине, а више је истакнуто оно, што је из каснијега времена. У осталом за широку масу · наших читалаца дубока старина наших нових градова нема врло великог интереса. Оно што је много важније за њу, то су наши нови градови у нашој прошлости, Њој је покојни Костић поклонио сву пажњу и сву љубав. Многи наши јужни градови нису много ст1рији од нашег доласка у данашње земље, а нек су чак и млађи,

Наше јужне земље и њихови градови су у најинтимнијој вези са првим зачетцима словенскога хришћанства, писмености и културе. Из њих су Свети Ћирил и Методије дали Словенству прве јасне појмове Христова учења и Свете Књиге на словенском језику. На томе су језику са обала Охридскога Језера њихови ученици ширили сјајну светлост науке Христове, писмености и хришћанскег морала према северу, међу још варварске ретке нашега народа. У нашим су градовима на уугу, за тим, стварана наша царства, подизана наша физичка и инте ектуална моћ и ширена наша националност. У њима су биле престонице и дворови, цркве и манастири наших краљева и царева; у њима и ско њих су били наши рудници и тргови са