Nedelja

БРОЈ 1.

'У 'ГЛс А. 01 ра,/ 1ПТ<1 ! : ; л ј Бра^ о

Нова зграда Београдске Задруге на Сави.

именова познату Фирму.. — Ја са .м лнчно познат с њеннм управником. Одмах ћу га позвати овамо Он ће доћп кроз неколико минута. Снајдер је чупао своју косу. :3, — Ко би јутрос могао помислитн да ћемо "Р л и ми овде у овој канцеларији бринути о женској гоалетп? Добро, телеФонигните! ■— реши он и брзо Ц' у свој кабинет. чта — Имам ва вас местој врат' Н . __ —сгоШ радост. 1.1 ч ' Он ухвати н>ену пружену руку. — То јест не овде, но у Виконсину, и не 'ј 0, баш тамо. То је, тако рећи, путничка служба. Али •зашто сте се ожалостили, мила мцс Елџинова? храбрно ју је он, — У кратко ћу вам објаснИти -^Атзар. Овог часа добно сам од мистер Уелтхема Ј- депешу, којом тражн да му одмах ношљем стено* и "'о' граФИскнљу. Млада ће женска провести с њим на гра путу две недеље. То је све што ја знам. Он је телеграФисао да ће на путу сам закључити рА, -10ве. У осталом, ево шта! - рече он и збуни — — он тражи да стенограФискиња има тоалету ер кр^бед и све остало, једном речи потпуну спрему ^у у:'| "С што је потребно на путу. Њега ће по свој да прнлици често позивати угљени барони, а он је рачуна да из тога неће искључити његова секретара. ки Лиса га погледа у недоумицп. 0Д| — Ја ништа не разумем, рече она бојажљнво. — Од куће сам понела само што је најпоС1 требније. де — То је питање споредно, то ћемо већ уредити, рече Снајдер расејано. У Он погледа њено лепо лице као мадоннно. Хм! - промрмља он: она нма жел.ену анђелску мину. Да га не сматрам за човека до

Руски 1)енерал Јово ПоповиЋ-Липовац крајностн часна и за узор пристојпости, свакојако бпх се премишљао да ли да му пошљем ово наивно, мнло дете Ие, нисам ништа рекао, рече он гласно, кад је опазпо упитни поглед девојке. Чекам г.ашу о длуку . В^-зсг назаги »пристајем« 1ип...-^ле < '. јер већ после два часа •' -</Гпса је бпла веома збун.ена. Ја... ја, управо, пе знам, муцала је она. Све то није оно, што сам ја мислнла. Тако далек пут н... ја... немам срестава за то. Оставите ту брнгу мистер Уелтхему. Разуме се, пут тамо и натраг, и храна све је то беснлатно, — додаде он, смејући се. — Мистер Уелтхем ће све време бпти на нуту. Али ви сте реклп, да је оп женомрзац?! Упита опа плашљиво. Још какав, дете моје! Веле да се у младим тодинама својим горко разочарао. Он по свој прилици, и.ча важних узрока, јер имајући читаво туце мушких степограФа, тражи сад да му се пошље женска. Девојка се још борпла са самом собом. То је тако далеко, мистер Снајдере, и ја сам тако млада, тако... (наставиће се)

Моје вече.

Крај млрисног врта раздраган сам стао, Спушта се вече, свежи лахор пири, Зала,чи сунце за планине мрГггае, А у рајском врту бокор ружа мири. Нежно, мило цвеће шири крунс леие, Прохладно вече спокојство му носи, А плаво небо спрема се обилно, У мирној ноћи, да га росом роси....