Nedelja

ВРО.Т 1.

ствари, није ни у ко.шко могао да поколеба радикадну странку у њеном поверењу према вођи, који Је увок са њом иадао и устао, Борба је текла, точе и данас и опхтре стреде, у борби противу радикадие странке, наперене у гдавноме на личност Николе Паншћа, само утврђују важност Пашићева рада у радикадној странци, и уверење њених противника, да би, оборити Никоду Пашића, значило то исто што и задати тсжак удар радикалној странци. Међу тим, неограничсно поверење, којим радикална странка и дан дани иде за својим шефом, као и несумњиви, и од страног, незаинтересованогсвета признати успеси, које је Никода Пашић ностигао унрављајући у најтежим приликама државним бродом Србије, утврђују своје: да је радикадна странка правидно оценида високе државничке особине човска, кога је истакла себи на чсдо и да су ресултати рада државничког Николе Пашића ту оцену његових начелних пријатеља утврдили као тачну. * Никоза Пашић, као човек, није могао, од сиојих сувременика, избећи судбину готово свих ведиких људи у светској повесницп. Његови поступци, криво тумачени и ненравилно схваћени отвориди су широкмах клсветању од сгранс з.тих језика. На њега .шчно кидисавадо се од стра.пе подитичких иротивннка ви-ше нсго и на јсдно!' < рЛског државника. Па ииак, народ хладан и разборит судија, нс прима те кдевете. Он суди неумитно, као историја. Оп зна да I:е, и кад Николо Пашића нс буде вишс на свсгу, остата маса његових дела, која ћс причати о неизмерну родољубљу, необичној истрајносги итрезвеној расудљивости човска, који је свесно радио за добро свога на,рода и Отаџбине, и који јс, кроз снлет најтежих сметња умео да иде право и одлучно својим великим циљевима. И ако већ у годинама, којс се код нас обично сматрају за нсмоћну старост, Никода Пашић, примерно уредним животом, иснуњеннм напорним радом за добро Отацбинс и народа, потпуно је очувао снагу својега тсда, и всдруну дунгс и духа. Гдедајући на незасдужене улрсде од стране сувременика са филозофскс висинс, заборављајући их и праштајући женсрозно, он је себе сачувао од њихова отровна. даха. Он јс тск на путу, да много приврсди својем народу и Отаџбини. Ценећи његову гвоздену челичност, његову досдедносг у раду, његову оддучност у приликама, у којима би се многи други имао рашта нодебати,- мудри Французи цене га као државника ираога реда. Он то у истини и јесте. А безраздожна, дивљачка дрека гдекојих необавештених

или здовољно расположених сувременика, само посредан доказ томс. На џинове кидисавају'џинови остају џинови, и ситничарска дрека к у колико да им умањи вредиост. Никода Пгшић, по великој вредности свој'4 за дуго исписивати нове, и, дао би Бог, срећнир. у историји српскога племена

Л 4 анс <\ И ио

о , 11 V"

Пошалпја у борбп

ШШ& а . _ I -

Ераљ иосматра борбу Са маневара у години 1905.

Софроније Јованови СоФроније јс из ужичког округа. Рођен је 1855. г ч Занат лимарски учно је у Београду и усавршио се њему но страни, где је вишс година нробавио. Всћ у 1882., по повратку из инострансвта, постаје СоФроније мајстор и отнара велику радионицу. Убрзо з-г, тим ствара идан за оснивање прве металне Фабрикс у Србији. Ту је мисао своју у години 1888 привео у дедо у друшту с трговачком Фирмом Ранка Гођсвца. Он је на тај начин створио оснивач данашње угледне 'и веома ведикс Фабрике Гођевчеве ПослС извесиог времена СоФроии.је је иступио из ортакдука с Гођевцем и отпочео попмтп. рад за себе. Сад нма,;> велнку трговину тсхничких справа,. а осим тога и модсрни индустриски отаблисман за ливење гзожђа и других јс тала; за израду хидротсхничких и машинских справа као и з,оиравку мапшна. У томе погдеду, његоп;' ■јс -флбрика .10,4 ин. тероса ^сг знати , брика није ип уживада, нихТ-Ј" сада ужива какву концосију н.ш олакшицу, па ипак она с ус.пехом издржава кокурснцију и страну и домаћу. У његовим Фабричким рл 1 дионицама надазе стаднога рада свакад 50—60 радника. СоФроније има, нрема томе, огромних заслуга за развитак наше домаће метадске . индустрије. Те заслуге треба да с^ морају бити јако цењенс, где год се води рачуна животним економским интересима јсднога народа. СоФронијс је још од оснивања радикалне странке њезин члан. У години 1901, када су се самостални радикали организовади у странку, постао је Софроније њезин чдан оснивач. Његови начсдни пријатељи ценсћи га и као грађанк на и као врсног члана своје странке кандмзовади су г и изабраки за посданика за српску престоницу. СоФронију сдужи на част, што је године 1876, ма д није био војни обавезник, ступио у редове добровољаца у дегији књегиње Натадије и јуначки се борио у свима бојевима, које је легија издржада.