Nedelja

Број 8.

Страна 15.

је. Рекао би да му се тек чини, а кад боље загледа, тако је. Послови иду, пазара, чини се, живља но и прије, али му вајда некако слабо одмиче. Рачун на рачун, пак све тако. Опире се, али иде све теже. Што се више брани, све се, некако, вигае замара« кано мува у паучини. Окрене се десно, окрене лијево, сваки му дан необичнији. Вршњаци стари ту око њега, тек ће по неки склонити се, а неке новајлије придолазе, придолазе неопажено, пак му пуно новога са њима искрсава. Удвостручава и снагу и пажњу, а заверио се да не напушта свога начина п реда; вјерује, да ће то све проћи, као и свашта што пролази мимо човјека. Најнеобичније му је, да се свуда и на свакоме мјесту потрже: поштење,... те ваља поштено,... има поштења,... нема поштења, — а свега тога приповиједања дотле но не знаде нити чу. Поштења је бивало. јакако би, али што му све то, па то, кад се зна да без тога не море ни бити ништа и никуда. Пак онда још нешто, грђе но и то поштење: напиши, отпиши, потпиши. То па то; напиши му за дукат, два, а тога не бјеше ни за стотине, ни хиљаде. У четири ока му дај, да ти у четири ока врати, јер што би му трећи знавао тако бјеше. Брани се од свега, кадар и тјелом и духом, а и не осјећа како прилази томе новоме адету. Окреће се, пак види да и други вршњаци му тако раде. Земан му такн, пак би ваљало и оу да прилази, али му некако не иде. Нека га зебња подухвата, а незна ни сам од чега. Ништа му није, ништа нигдје не осјећа, ама малаксалост потајом обујима. Није да рече човјек да нема пазара. Има га, али есап амо, есам тамо, једва се трошкови изгоне. Завирује у сваки кут, пази на млађе, што дотле није чинио, све у реду и као што ваља, али напретка, ма и најмања, ни сагледати. И страх му поче искрсавати, а зањ до јако не знаде баш ни у мрву, Неки трошкови, за које није знавао, и од којијех је се склањао, али кад погледа, морају ићи те морају. Да нема вјере у се; да. није толико искуства са троструком пажњом, низбрдица готова. Така је трговина, тјешио би се, неки пут застане, запне, пак поћути неко вријеме, али крене опет.

Стадоше заснивати неке „задруге", неке „банке" за „штедњу", за „тециво", пак и њега нуде и разлажу му како је то све згодно и корисно. Није да им не •вјерује, како неби, али није хитње, има вријемена, нека други почну, пак ће ласно и он; ту је, а куд друштво туд ће и он. Пришао је, дао је, а није сасвијем натрчао, како многи, са већијем новцем. Рачуна да је разумније свакој нбвини прилазити истина, разлогом, а вријеме ће и сам посао доносити сами собом. Тако је и пошло, пак би тако и даље ишло, да не бјеше велике судбине и мала комадића хартије. Писаше и потписиваше и други, — истина њему немаше шта ни зашта, — пак потписиваше и он. Ни сам му у томе не виђаше ништа другога до нови начин, нови ред трговања. Тако му доноси вријеме: раније није ни говорено о поштењу, касније се приповиједало о њему, а сад му је ето дошло, да се поштење и напише па и потпише — тако му, веле, ваља.... Кад је задњи пут потписао пријатељу, потписао је и себи пресуду, коју је власт тачно и по закону извршила, и по којој је пресуди остао до дна без свега свога од велике касе у магази до скрхане столице у сарачани. Једино му, — да 'ли по милости закона или милосрђе власти, — оставише икону Св. Ђорђа са кандилом. Тако бјеше Усуд зарезао негдје, и друге му нема. Свјестан да је то пошљедњи ударац, од кога више не бива отимања, клонуо је цијелијем тјелом, пак и духом. Једино још моћи осјећаше, да несрећу блажи у дому, који постаде пуна сиромаштина, невоља до краја. Субина страшна, немилосрдиа, пак — и ту на свој начин милостива: вјеран му друг и прави пријатељ, њежна мати седморо још неодрасле дјеце, заклопи заморене исушене очи у својем пуноме дому, на својој брижљивој рукотворини.... у толико Перу судбина грознија и оштрија.... Душа му се стегла, срце се скаменило, вилица се за вилицу заковала, пак никоме ријечи, ни кад му који пријатељ изјави жаљење. А и што би му та пријатељска јадања, кад је већ подавно почео тај свијет ваљано неразумијевати; — разумио би онога, што му нпшта не велИ. Биоград се препорађа, прекраја трком,