Nedelja

' -3'.. )

!

НЕДЕЉЛ ИЛУСТРОВАН НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК

II. Број 11.

ФАСЦИКЛА БРОЈ ИЗ РОМАН Емипа Г або РЈ°а.

(Наставак) — Тако је. Јутрос ми рече ваш честити отац: „Вфдиреу — тако се зовем — Вердиреу син ми је допао иесреће, ваља га избавити." А ја одговорих : „Готов сам !" и ево ме да извршим обећање. Лед се раскравио, није ли тако, на посао, дакле. Шта сте наумили? Ово питање распалило је понова гнев благајников; очи му сипаху варнице. — Шта сам наумио ? рече уздрхталим гласом, хоћу да нађем оног јадника који ме је упропастио, да га предам суду, да се светим ! — То је сасвим природно. А нмате ли утврђен план да дођете до циља? — Немам, али ја ћу ипак доћи до циља, јер није могућно да се не оствари намера онога, који сав свој живот пс-свети једној јединој задаћи и који с истом намером и леже и устаје. — То је лепо речено, господине Проспере, и искрено да вам кажем очекивао сам у место вас и размишљао већ о целој ствари. Ја већ имам утврђен план. Пре свега продаћете сав свој намештај, удалићете се из ове куће и — нестаће вас ! — Нестати ! викну благајник као ограђујући се, нестати! Шта вам пада на ум, господине. Зар не бих баш тиме признао да сам крив и овластио свакога да на глас казује пелом свету, да се за то кријем, што ми је намера да на миру уживам украдених 350.000 динара? — Но, па шта је с тим ? примети хладно риђобради странац, зар не рекосге

мало час да бисте и живот жртвовали само да се осветите? Вешт пливач, ако га зликовци баце у воду, чуваће се тога да се појави одмах на површини воде; на против загњуриће се још дубље, притајиће своје дисање, прикупиће сву своју снагу и трудиће се да што дуже остане под водом ; пливаће испод површине њене а изаћи ће на обалу тек тада, кад је далеко измакао испред својих гонилаца, да би имЈсе после осветити могао! Верујете ли да имате непријатеља? Само несмо-

Вожн=а

гто језеру у еаљевекоме парку.

(Ово језеро сачињава састанак река Обнице и Јабланице, које отуд у даљем заједничком току своме имају једно име: Колубара).

треност њихова може вам их предати у руке. Али, знајте, док сте им год пред очима, они ће бити и смотрени и обазриви. Проспер је с чуђењем слушао говор тог човека, који му је био савршено непознат и ако је био пријатељ његовог оца. Енергија странчева привлачила га је. Остав сам без игде икога, радовао се што је нашао прнјатеља, на кога се може ослањати.