Nedelja

Број 1. му учиним радост и да у недељу одем у цркву Ружицу, која је на басамацима између горњег и доњег града. Само рече: рано изјутра, где ће да буде заједно и јутрење и литургија. Он ће ту да пева и чита, а наш владика, који је сада тамо, зађакониће га. Много ме је молио да будем тамо и да све видим па да причам његовим старим родитељима. Морао сам тако и да учиним, а да не бих заборавио — забележио сам. Он је написао о томе и писмо кући, хвали се са мном, и писмо је послао по мени. Ваљда сте и то нашли. — Видела сам — виче женица а сија се од радости као свеже обојено јаје ускршње — али нисам знала. — Е, сад знајте, па писмо људима подајте и тамо га прочитајте! Цвета отрча по писмо, излете до тарабе суседске, попе се на неке ногаре те се наднесе у суседово двориште, па викну: — Хеј, комшинице! Ево писмо од Трајка из Београда. Био је и Цветко, тамо су басамаци па на басамацима Ружица, рано у недељу, ономад... Настаде радост и у суседовој кући, а у Цветковој се поврати хармонија. Мало после спреми се Цветко за чаршију, а на поласку рече жени! — Баш дуг овај дан! Ко ће жив сачекати ноћ! Мораће се мало прилећи по ручку. Цвета га је разумела па задовољно трља руке и вели: — Добро, добро! И мене мори дремка!

Мрак је...

Стазом својом ја сам ишо, Ни трње нисам обишо; Нигде краја путу бедном, Нигде среће, али једном ^ Показа се звезда нека Тамо, тамо из далека, И обасја стазу моју Камо тражих срећу своју!... И тек радост да ми сине Таман туга да умине Али она прну... тамо У мраку је неста. Само У даљини мало сину, Издиже се — небу вину; Неста светле тачке њене Мрак је свуда око мене!... 20—VIII— 909. Ниш. М. П. Зечевић.

Страна 7.

НА СВЕТОЈ ЈЕЛЕНИ Позоришни комад у два чина од г-ђе Северин. Превео М. Ј. Радојевић, поручник

Л И Ц А : наполеон велики маршал бертран гроф ла каз гроф монтолон ђенерал гурго маршан камердинер императоров филин вел беци г-ђа бертран грофица монтолон. Двојица слугу. Догађа се у Лонгвуду. Пространа квадратна села, жалосног изгледа. У дну стаклен прозор, који гледа у башту и на брегове. Десно у првом делу, камин окружен шпанским зидом од тканине, а ка гледаоцима отворен. У другом делу врата, која воде у одељења. С десне стране прозора клавир, а с друге мала библиотека са великим завесама. Лево у првом делу софа са поцепаном навлаком, измрљана, претрпана књигама и хартијама. Даље, округао сто, а поред њега друга фотеља. У другом делу врата за императорову собу. Намештај стар, столице отрцане и исплетене сламом. На поду стар и рђав застирач. На полелеју нема једне гране. Изнад камина портрети: Марије Лујзе, Јозефине и краља од Рима. На камину (који је од белог бојадисаног дрвета) мала мермерна биста краља од Рима. У средини велики правоугаони сто, а на њему посуђе, на крају два свећњака са три гране са запаљеним свећама. Такав други свећњак запаљен на гласовиру. Четврти свећњак са металним шеширом на округлом столу. Патос, таван, тапети (од жућкасте хартије) раба^ени од влаге. Смркњава се. ЧИН ПРВИ појава i Наполеон, спава на пастирској столици по зади шпанског зида; Маршан ређа књиге по округлом столу. г-ђа Бертран улази са дна позорнице. Г-ђа Бертран . — Стиже ли једва једном Њу-Кастл? Маршан . — Видео се некакав брод да плови по морској пучини... Г-ђа Бертрдн. — Само да је он! Ах, Маршане, новости, писма!... Три месеца без икаквог писма, три месеца без икакве вести, без новина, без ичега! Маршан . — Императору је још горе. Његова жена! Син! Чак и кад не помишља на њих, ипак га туга мори...