Nedelja

Страна 10.

Број 1.

ПОЈАВА IV Исти. Гђа Монтолон Г -ђа МОНТОЛОН (г-ђи Бертран). —Тако! Ви сте задржали кола ? (Маршан се снужденим лицем повлачи) ; Г -ђа Бертран . — Јер су ми, очигледно, потребна. Држим да не мислите да идем пешице до на крај Свете Јелене. Г-Ђа Монтолон. — Не... али сам случајно мислила, да ће те бити тако љубазни, да ми их оставите. Г-ђа Бертран . — Па има и других кола у стаји. Г-ђа Монтолон. — Али ја сам мислила за ова. Г-ђа Бертран . — Исто тако и ја. Г -ђа Монтолон (кисела). — Ах, потпуно разумем, првенсТво и старешинство!.. Премда, право да вам кажем, није Бог зна каква разлика између великог маршала, као што је ваш муж, и коморника, као што је мој... Г-ђа Бертран. — О извините! Г-ђа Монтолон. — А кад се узму у обзир учињене услуге, па блиски одношаји од старине? Карлу је на Корзици држао лекције капетан Бонапарта. Г-ЂА БеРТРАН (кроз зубе). — Он НИЈе био злобнији од ове! Г-ђа Монтолон. — Онда је према томе госпођа Монтолон каква глупача? Г-ђа Бертран (иронично). — Ко то каже? Зар није старији у праву? То вас на рђав пут води... Г-ђа Монтолон. — Хоће те рећи овим? Г-ђа Бертран . — Ништа друго, ништа више, до оно што цео свет зна... У осталом, чудна вајда! Г-ђа Монтолон. — Ах, Боже, кад је човек славног порекла и потпуно васпитан, па још има сапутницу у животу такође од доброг рода, просвећену и достојанствену, па не може ништа учинити за своју срећу!.. Има и

таквих бракова, где су мужеви сумњивог порекла. Г-ђа Бертран . — То се ваљда мене тиче? Г-ђа Монтолон. — О, не! Никакве сумње нема на вас! Како сте мелескиња од Креолке и Енглеза, онда вам је овде постојбина. Само се види да су само Енглези пробисвети... срећни људи. Г-ђа Бертран , — Док кћерима финанса Света Јелена слабо помаже. Г-ђа Монтолоњ — На што то? Г-ђа Бертран . — Па оне постају чудновате прзнице, деспоткиње и приТворице?... Зашто сте казали ђенералу Гурго-у, да ја имам и сувише много хаљина? Г ђа Монтолон. — А зашто сте ви казали маршалу Саломону да прво вама шаље европске новитете, да их прво ви бирате?... Срећа, што он има само штофове, а све зависи од моде и доба године. Г-ђа Бертран. — А од поставе? Г-ђа Монтолон. — Донекле. јер има такве врсте, која све квари. Г-ђа Бертран . — Ви сте ипак, драга моја, чак и у крвним жилама безобразни? Г-ђа Монтолон. — Кад се облашмо по моди!... Г-ђа Бертран . — О томе нисам мислила. Но не намеравам, као ви, да васпитавам цео свет. Истина је, да вам према годинама то доликује... Г-ђаМонтолон (бесно). —Премамојим годинама!... Ја сам рођена године... Г -ђа Бертран . — Саме смо, није тешко слагати! Г -ђа Монтолон. — Лагати! То је стидно! Срамота! Ви сте права куга, чума! Г-ђа Бертран. — А ви сте стока, марва!...

ПННППМННППНН : : : ПРИЗНАТЕ СУ У СВЕТУ : : ПЕТРОГРАДСКЕ КАМЧЕ ИСКЉУЧИВУ ПРОДАЈУ ЗА СРБИЈУ И1А ' галантериска трговина ннннпамнннпннш косте мицолићд и другн