Nedelja

Страна 12.

Број 1.

као топовско ђуле, те не би желео да се икада сусретнем са тим интригантом, Ла Казом!... појава vii Г-ђа Бертран, г-ћа Монтолон, Гурго, Бертран. Гурго . — ...Погледајте га само! ГТостао је као сен! Сав је оронуо! Не може на ногама да се држи! Ова свађа! Ове препирке! Бертран . — Хајде даље, Гурго! ГуРГО (продужава). — ДОК ОВДе... (показује своју руку) сабља у ћоше, па ме се нико и ни за шта не боји!... Погледајте

моју косу; већ неколико месеци како се нисам шишао, а нећу се ни ошишати све донде док не осветим онога, који ми ублажава моје очајање! Господине велики маршале, ја желим да се тучем! Бертран . — С киме? Гурго . — С овим језуитом! Бертран . — Којим језуитом? Гурго . — Ла Казом. Бертран . — Ах, да, опет ће он доћи овде! Гурго . — Ла Каз. Он ме багателише пред императором, хоће да му представи, да сам слабог карактера, да сам пргав, да сам завидљив; ја,

који сам све жртвовао само овамо да дођем. (с уздахом и тешко) А напослетку, има ли код вас тако стрпљивих људи, као што смо ми?... Ја хоћу да се тучем! (Бертан показује мимиком да је немогуће). Г -ђа монтолон (саветујући). — Но, Драги господине Гурго, ви сте тако млад и отмен човек, да не би требало да падрсе у јарост. Бертран . — Та за Бога не вичите тако јако! Може вас император чути. Гурго (гњевно). — Ја! Сама ми је судба досудила мир и тишину... Па и ако ме чује, рећи ћу му све што ми на срцу лежи. Рећи ћу му да сам свега сит, па нећу да ме више гледају као каквог пса. Ево већ три дана од како ми није ништа казао. Све је пропалоЈЈадни Гурго, шта ти радиш на овој робији§? Г -ђа Б еРТРАН. Нису вас силомовде довели. Гурго . — Али ја сам свагда био поред Његовог Величанства, свуда сам га пратио, па сам зато дошао и на Свету Јелену. Чак Ла Каз није ни познавао императора лично, већ само по имену. У осталом, ја као војник нигде, никада и ни у чему нећу попустити грађанину! А сад, кад морам тог лупежа вући за уши,Г;натераћу га да се мора тући! ПОЈАВАјУШ Исти, Ла Каз и Монтолон. Ла Каз (поносито). — Шта ви кажете господине? Гурго . — Ја кажем оно што мени годи. То ће вас научити да не слушате на вратима. Ла Каз . — Знајте, господине, да човек овако високог положаја, као што сам ја, случајно је чуо речи човека ваше багре... а не слуша их. ^ I Ш Ш

Снимак г. капетана Љубе Недсљковића Крагвевић Ђорђе еа официрима ваљевекога гарнизона на елаВМ евога пука