Nedelja

НЕДЕ7БД

ИДУСТРОВЈЦ1 Ј1ЕДЕ/ВЈ1И ЗАБДеЈЦЧК Власник и уредник Стева П. Видаковић ^ Уредништво је у Ломиној ул. бр. 57. ПРЕТПЛАТНА ЦЕНА 3 а Србију: На годину 18 динара; на пола годцне 9 дин.; на четврт године 4"50 дин.; на 2 месгца 3 динара месечно 1"50 дин. за Ауетро-Угареку'■ На годину 20 круиа; на пола године 10 круна; ра четврт године 5 круна. 3« све оетале зелље: На годину 24 франака; на пола године 12 франака; на четврт године 6 франака.

ЧИЧА МАРКО — Р. Веснић —

Јесен. Лишће пада и заједно са ситним иеском лети калемегданским стазама, гоњено ветром, који је пригушено јаукао кроз грање. Стазом се шета чича — Марко. Баш оном стазом преко пута Ђуре и Војислава, поред Борбе. Са осмехом на уснама, н с безбрижном веселошћу, пун задовољства, Јпосматра снажног дива како. се бори са змијским чудовиштем. Још би дуже посматрао ову вечиту борбу, алн га свађа врабаца трже. Окрете се, виде врапце како се гомилају, јуре; играо се бројаницама и слатко се смејао, сам, за себе. Сео је на клупу. Гледао је све, у свему је уживао, на лицу му је сијало детињско блаженство.

Белгиеки кр (По најновијој

некад хулио природу, што нас Је створила са тако неизвесном будућношћу... Био је незадовољан у опште... А данас, кад не може да нзброји још ни трл извесне године живота, опет је право безбрижно дете, као некада... некада, када није ништа знао него да гуче и да се смеје... И мислећи о њему, ја сам се пренео у доба своје старости. Сед, погурен, кашљуцам, гегуцам, бројим бројанице, луњам по дворишту, храним пилиће, играм се с мачкама... Баба ме псује,.. Јест... моја баба... Идемнапијац, купујем све за ручак. Бапче ме дочекује, спремила кафу, ја палим цигару, ја се смејем, баба се смеје. И гле... унучићи у другој соби гучу, трче... А ми срећни прилазимо једно другом и љубимо се... Али се у том моменту згрозих... Л на старост, смеж у не руке,

аљ Нлберт фотографији)

Бео као овца, он не мдсли на смрт. Забавва се са децом, што трчкарају поред њега. А ја? Ми млади људи? И он је некад, овако исто био незадовољан некад, кад је био много даљг од смрти него што је данас; он је

нжттџжт\, чело, бледе уснице... Не... не, хтец^а^.^. •' да будем вечито овакав... У том чича — Марко пролази унучићима поред мене: грди их, псује"' их и милује.... Он се не сећа своје про- . шлости, која је дужа од моје, а ја се-

'■-I / Д ј Т/